Molitvom se čovek, u nevolji, od pamtiveka obraćao višim silama, Prirodi ili Tvorcu i nalazio utehu i ispunjenje…

Bez obzira da li ste vernik ili ne, sigurno znate za Isusovu molitvu i „Oče naš“, na kojima počiva molitvena praksa u hrišćanstvu. Međutim, postoji veliki broj drugih dubokih molitvi, molitvi zahvalnosti i oprosta, molitvi za zdravlje, za duhovni napredak i svako drugo blagostanje…

Dok se kroz kanonske molitve, od davnina, Bogu obraća kolektivni duh čovečanstva, postoje i lične molitve. Lična molitva dolazi iz srca svakog od nas i izraz je potrebe čoveka da sa Bogom ostvari neposredan kontakt jezikom srca ili duše.

Sve molitve koje se danas nalaze u molitvenicima i koriste u crkvenim obredima, nekada su bile lične molitve pojedinaca predanih Bogu, monaha i podvižnika duha, koji su kasnije kanonizovani: pojedinci u svece, a molitve u kanonske. Svaki čovek je molitva upućena Tvorcu.

Kada se moliti

Molitva je izraz vere i pesma srca Bogu. U knjizi „Tajne uspešnog voljenja“, Sondra Rej kaže:
„Kada se molimo, mi se obraćamo Bogu. Kada meditiramo, tada slušamo šta Bog govori nama.“ Kada dajemo i nesebično služimo drugim ljudima i svim živim bićima sa kojima delimo ovu Planetu, tada istinski služimo celokupnom Postojanju i to je najuzvišeniji oblik molitve.

Trebalo bi se moliti svakodnevno, uvek i svuda, kad god osetimo istinsku potrebu. Ne samo onda kada nam je teško i kada tražimo da nam bude ispunjena neka želja…

Ujutro, čim otvorimo oči, dobro je setiti se: „Živ sam! Hvala ti Bože za još jedan dan života. Daj mi snage da u danu koji je preda mnom vidim dobro i činim dobro. Blagoslovi ovaj dan da ga proživim u Istini, Ljubavi i Radosti (…)“ – svako neka iz svog srca isprede svoju molitvu zahvalnosti, jer to je najlepši početak dana.“

Molitva – plod tišine

U molitvu je najbolje ući čista i otvorena srca, iz stanja meditacije, odnosno tihovanja. Tihovanjem, povlačenjem u sebe, stišavamo misli i emocije, pročišćavamo i praznimo svoj unutrašnji prostor: prostor uma od mentalnih sadržaja i prostor duše od emotivnih uzburkanosti.

Tek kada dostignemo određeni mir, kada iskreno oprostimo sebi i drugima, kada se očistimo i postanemo prijemčivi i ponizni, kada osetimo zahvalnost u srcu zato što smo živi, zahvalnost zbog svakog trenutka koji nam je dat da ga proživimo, da učimo, delimo i radimo sa drugima – tek tada smo spremni za molitvu.

Jer, molitva treba da bude iskrena, pozitivna, jasno određena, okrenuta kako ličnoj, tako i dobrobiti svih drugih, nikome na zlo, izrečena i odaslata (u sebi ili naglas) bez sumnji i nedoumica. Tako čista srca puštamo molitvu da uzleti.

Zašto je molitva suštinski važna

Molitva je ogledalo naše duše. Molitva pročišćava dušu, leči je i uzdiže je ka Duhu. Bez zdravlja duha, nema ni zdravlja tela.

U molitvi i kroz molitvu, otvaramo naše srce i postajemo istinitiji, stvarniji, bliži sebi i svojim istinskim težnjama, dubokim težnjama našeg višeg Ja, našeg Sopstva.

Kroz molitvu mi stupamo u komunikaciju sa celim Univerzumom, usklađujemo se i, želeći i šaljući dobro i ljubav, otvaramo se za prijem milosti Božanske Ljubavi.

Molitvom isceljujemo naš život, dajemo mu smisao i lepotu. Molitva nas uči povezanosti svega, uklanja prepreku gordosti i izdvojenosti.

Kroz molitvu se sjedinjujemo sa Najvišim i postajemo jedno sa celokupnim Postojanjem. Molitva je oblik i izraz ljubavi i poverenja. Vere da nismo sami.

bakine-molitve-prije-spavanja-610x225