Šta je anksioznost?

Anksioznost je emocionalni poremećaj, koji se, u najopštijem slučaju, može definisati kao stanje iščekivanja da će se osobi nešto loše desiti. Javlja se i kod mlađih i kod starijih osoba. Reakcija je na stvarnu situaciju opasnosti, ili pak percepciju opasnosti, u kojoj se kod osobe javlja strah. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti, ili da će teško podneti njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Anksioznost se može razviti kao kombinacija faktora rizika, uključujući životne događaje, karakteristike ličnosti, genetiku, hemijske procese u organizmu. Prirodno, anksioznost se javlja kada su osobe suočene sa pretnjom, opasnošću ili kada su pod stresom. Javlja se i kod produžene apstinencije od seksualnih odnosa. Obično se ovaj poremećaj javlja tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba.

Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine: može se ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija, opštu anksioznost (tzv. „preteranu brigu“), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bi umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu, posesivnost, seksualne probleme (erektivna disfunkcija, prerana ejakulacija, anorgazmija), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, glavobolje, visok krvni pritisak, holesterol, astma, čir itd.) itd.

Anksioznost je ništa drugo do „opiranje struji života“. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu -> anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd).

Život nije opasan, život je dobar i lep i treba uživati u njemu, u svakom novom danu.

Zašto se javlja anksioznost?

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno potisne mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. Anksioznost je samo signal da osoba više ne može da potiskuje. Osećanja koje osoba nastoji da potisne su zaostavština različitih trauma koje je osoba imala tokom života.

U osnovi jednog simptoma može ležati niz sličnih traumatskih iskustava. Na primer, osoba ima strah od otvorenog prostora, to je simptom u čijoj osnovi je strah od gubitka ili narušavanja personalne emocionalne granice. Kada je granica narušena osoba može da oseća strah ili paniku. U osnovi ove vrste straha može ležati niz trauma zlostavljanja (emocionalnog, seksualnog ili fizičkog), odnosno situacija u kojima je zaista bila grubo narušena emocionalna granica te osobe i osoba se osećala ugroženo, nesigurno i bespomoćno, bez mogućnosti da se odbrani. Telo (mozak) pamti takve situacije i kasnije reaguje na sve situacije koje podsećaju na mogućnost da osoba opet bude bespomoćna i nezaštićena. Tada se aktivira anksioznost kao alarm.

Anksioznost postoji dok god osoba potiskuje i nastoji da kontroliše anksioznost i ostala osećanja. Anksioznost se i javlila zato što je osoba previše potiskivala osećanja koja su posledica traumatskih iskustava i sada više nema kapacitet da to nastavi. To je kao da svaki put umesto da bacite đubre vi ga ćušnete pod tepih do momenta kada ispod tepiha nema više mesta i neprijatni miris počinje da se širi oko vas.

Kako se izlečiti od anksioznosti?

Anksioznost opstaje dok god se opiremo njoj i drugim neprijatnim osećanjima. Jedini način da se rešimo anksioznosti je da prestanemo da joj se opiremo i suočimo se sa njenim uzrocima. Znači dok god pokušavamo da kontrolišemo anksioznost ona kontroliše nas. “Ono čemu se opireš to postaješ” – BUDA.

Na koje sve načine pokušavamo da kontrolišemo anksioznost i na taj način je zapravo održavamo:

  1. Borba – podrazumeva mentalno i fizičko nastojanje da se anksioznost eliminiše, da se spreči njena pojava i umanji njen intenzitet. Na mentalnom nivou osoba pokušava da kontroliše svoje negativne misli (opsesivne misli, brigu, strah od bolesti i sl.) a na fizičkom nivou osoba se steže, ima hronične mišićne tenzije koje služe da se anksioznost potisne, zadrži njena ekspresija (hronične mišićne tenzije u mišićima ramena, vrata, potiljka, dijafragme, nogu). Što se osoba više bori sa anksioznošću anksioznost postaje sve jača, duže traje i osoba se oseća više neprijatno, izmoreno i iscrpljeno.
  2. Izbegavanje – osoba izbegava sve situacije u kojima doživljava anksioznost ili koje je podsećaju na anksioznost (na primer: autobus, lift, bolnice, odlazak kod lekara, prilaženje devojkama itd.). Izbegavanje dovodi do pojačavanja anksioznosti, jer osoba svaki put kada pobegne ili izbegne neku situaciju u kojoj se oseća anksiozno zapravo potvrđuje svoj doživljaj bespomoćnosti i nemogućnosti da podnese anksioznost.
  3. Analiza – podrazumeva mentalni vid borbe sa anksioznošću. Osoba preterano analizira svoje misli, osećanja, telesne senzacije i postupke i na taj način nastoji da kontroliše anksioznost. Na primer osoba pokušava da iskontroliše svoje misli kako ne bi mislila na neke „strašne“ stvari, kako ne bi “izgubila kontrolu” i uradila nešto strašno.

Možda „izlečenje“ baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo energetski disbalans, ili kako bi ga neki nazvali „poremećaj“ (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite – ANKSIOZNOST NIJE BOLEST i vi niste bolesni!

Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti anksioznost!

Vaše „izlečenje“ se sastoji iz 4 koraka:

  1. Suočavanje sa simptomima – Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojite ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).
  2. Prihvatanje simptoma

    Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to! Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji…. Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug strah->adrenalin->strah.

    Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd…

    Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše „normalno“ stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao „normalno“. Zato je vreme veoma bitan faktor, vreme radi za vas. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO I ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.

    Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti!  Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.

  3. Iznalaženje uzroka

    Ovo je ključan korak. Pronalaženje PRAVOG UZROKA anksioznosti nije lako niti jednostavno. Često uzrok može biti „sakriven“ ispod nekog drugog uzroka, ili može lako da se pomeša sa uzrokom nekog drugog stanja. Kada se pronađe pravi uzrok, koji pravi energetsku blokadu i koji koči osobu i drži je u mestu, može se desiti da je energija koja je upotrebljena za ovu blokadu izuzetno velika. Ukoliko je to tako, to može dovesti do ozbiljnih psihičkih i fizičkih posledica, koje često mogu voditi i u različite bolesti.

  4. Rešavanje uzroka

    Ukoliko se sami do sada niste „hvatali u koštac“ sa iznalaženjem uzroka i rešavanjem posledičnih pojava i stanja kod sebe, ovo može biti veoma teško. Možete probati sami, a možete potražiti i kvalifikovanu pomoć, u vidu terapeuta.

    Uglavnom, kada dođete do pravog uzroka i zapitate sebe „da li je …..… uzrok moje energetske blokade i pojave anksioznosti“, javlja se „AHA“ efekat i sem što intuitivno dobijete potvrdu da je to pravi uzrok, prosto bivate preplavljeni energijom, koja može biti topla ili hladna, koja može da se manifestuje na različite načine – u ekstremitetima (ruke, stopala), abdomenu, pojava „jeze“, itd.

    Rešavanjem uzroka anksioznosti oslobađa se energija koja može da „natera“ osobu da plače, da se preterano znoji, da viče, ređe i da bude agresivna, ali u svakom slučaju se oslobađa ogromna količina potiskivane energije, koja izlazi na površinu i nakon čega osobi biva bolje. U zavisnosti od dužine vremena potiskivanja u sebe, zavisiće i vreme potrebno da se u potpunosti reši anksiozno stanje.

Dakle, u svakom slučaju – REŠENJE POSTOJI.

 *

*               *

Da li želite da se rešite anksioznosti SADA?

Pozovite nas na 069-4-000-454 i zakažite termin ili pošaljite e-mail na pitanja@wellbeingacademy.rs/.

anksioznost