NOVAC je prešao put od školjki, kamenja, ovaca, krava, preko kovanica I papira na plastiku. Koja je sledeća velika promena? Svi ćemo trošiti DIGITALNI novac.

Sledeći put kad izvadite 5 EUR ili $5 ili 500 dinara iz džepa da platite kafu, uzmite u obzir činjenicu da u ruci imate jednu od najstarijih i najvažnijih izuma čovečannstva – novčanicu.

Relativno brzo nakon što su ljudi uočili da nam se dopada da živimo u grupama, umesto u “panda stilu” izolacije, došli smo do načina da vrednujemo ono što smo imali – i da nam drugi ljudi plaćaju za to. Prodavali smo stoku i žito dok nismo shvatili su nam tadašnji “novčići” teški za “nošenje u novčaniku”, i uveli novu valutu – kovani novac. Ispostavilo se da su kovanice i dalje teške za nošenje, pa su oni evoluirali u papirni novac koji svi mi danas koristimo.

Ali papir je ipak bio samo zamena za metal. Naravno, kovani novac je vremenom uglavnom nestao, ali smo simbolično nosili “papirno zlato” okolo u džepovima naših farmerki sve do 1971. godine, kada je Ričard Nikson u SAD ukinuo zlatni standard. “Razveden” od fizičkog zlata, papirni novac je postao neka vrsta “sistema verovanja”. To verovanje dolazi od toga da papirni novac i dalje predstavlja nešto dragoceno i vredno, te da predstavlja vrednost samo po sebi. Svi se slažu da ako uđeš u Starbucks sa novčanicom od $5, možeš za taj novac kupiti kafu.

“Razveden od fizičkog, novac je postao neka vrsta sistema verovanja.”

Danas, retko ko ulazi u prodavnicu sa novčanicom većom od €50 ili kod nas sa par hiljada dinara. Uglavnom za plaćanje koristimo kreditnu karticu, ili poklon kartice, ili plaćamo bezgotovinski mobilnim telefonom. I to je još jedan način na koji se novac promenio. Postaje sve više i više apstraktan. To su sada brojevi koji se nalaze na našim računima ili na našim izvodima kreditnih kartica. To je serija digitalnih izvoda vođenih od strane banaka, platnih procesora ili finansijskih start-upova.

Novac postaje složeniji iz dana u dan. Startupi nude desetine novih finansijskih šema i načina plaćanja. Ipak, Silikonska dolina, koja je promenila svet na mnogo fundamentalnih načina, u stvari nije promenila novac baš toliko. Promenio se samo način trošenja. Paypal, Netteller, Square, Stripe, Venmo – to su sve aplikacije izgrađene na “staroj tehnologiji”, što novac u suštini jeste. Baš kao što je za papirni novac bila potrebna zlatna podloga, većina aplikacija za plaćanja zahtevaju bankovni račun ili kreditnu karticu.

Jedina prava promena u paradigmi novca koju smo videli u eri Interneta nije došao iz garaže Palo Alta, već sa druge strane sveta. Bitcoin, koji je krenuo iz uma inženjera pod pseudonimom Satoši Nakamoto, sada već davne 2008. godine, je kriptografski održavana valuta, čija se vrednost stvara na računarima svojih korisnika, a ne vlade neke države. Teoretski, to je daleko sigurnija valuta od kreditne kartice. Ako ste koristili Bitcoin da kupite nešto na Targetu, na primer, i recimo da je Target kasnije bio hakovan (što je moguće, kao što smo videli), nećete pretrpeti nikakve posledice. To je kao programirani keš.

Ali to nije koncept koji većina ljudi može da stavi u svoje glave, što je bilo veliko ograničenje Bitcoina. Ili će prevazići tu prepreku, ili ne. Sigurno je samo da će novac nastaviti da se razvija. Ako novac predstavlja vrednost, a vrednost je odraz naše potrebe i želje, onda je novac jednostavno odraz nas samih.

I sigurno je da će nastaviti da se menja čak i dok sada vi čitate ovaj tekst!

Nova kriptovaluta Swisscoin pojavila se pre nekoliko meseci i sada je pravi trenutak da uskočite u ovaj voz, ukoliko ste propustili Bitcoin.

Šta čekate?
//www.youtube.com/watch?v=SkxALeBwXVw

Priključite se SADA I uzmite BESPLATNIH 100 novčića:
//bit.ly/My-Swisscoin

Digital-money