Od mnogo hiljada ljudi, jedan se može dovoljno zanimati za transcendentalnu spoznaju, da pokuša shvatiti šta je jastvo, šta je telo i šta je Apsolutna Istina. Ljudi su većinom zaokupljeni životinjskim sklonostima, kao što su uzimanje hrane, spavanje, razmnožavanje, branjenje i skoro se niko ne zanima za transcendentalno znanje.

Iako je naš ljudski mozak, naše ljudsko telo, posebno formirano za duhovnu spoznaju, za filozofsku spoznaju, većina ljudi je zainteresovana samo za osnovne aktivnosti jedenja, spavanja, branjenja i razmnožavanja. No, prava svrha našeg ljudskog oblika života je da shvatimo prirodu našeg jastva, prirodu Boga i večni odnos između duše i Vrhovne duše.

Svaka vrsta života ima svoju namenu

Svaka vrsta živih biću u ovom svetu ima posebnu svrhu, posebnu namenu. U svakom obliku životu duša može zadovoljiti određenu vrstu želje.

Ako neko želi jesti po celi dan, postoje oblici života u kojima može jesti neograničene količine hrane i to bez neke pripreme. Na primer krava. Iako se krava u vedskoj tradiciji smatra svetom životinjom to ne znači da je ona samospoznata duša. Ona nije previše inteligentno biće. Ako pogledate što ona radi po celi dan? One po celi dan jedu i ispuštaju izmet. S jedne strane ulazi, s druge izlazi. Od ranog jutra, od kada se probude, uzimaju malo trave ovde, malo trave onde i tako sve do večeri i onda odu na spavanje. I stoga ako je cilj vašeg životu da samo jedete, postoje tolike mnoge vrste života u kojima možete jesti celi dan i niko vas neće pozivati na odgovornost.

Neki ljudi misle da je cilj života spavanje. To je ono što celu sedmicu iščekuju. Cele sedmice teško rade u proizvodnji ili kancelariji i onda kad dođe petak pomisle “Sada imam cela dva dana za spavanje.” Međutim postoje oblici života, životinjski oblici, u kojima možete spavali šest meseci, a da vas niko ne probudi. Nema majke da vam kaže: “Brzo ustani, moraš u školu, dosta je bilo spavanja” – “O, ali ja bih hteo spavati.” Koji je to oblik života u kojem možete spavati šest meseci, a da vas niko ne probudi? Medved. On je takva vrsta životinje, ode u svoju pećinu i onda tamo spava šest meseci.

Za neke ljude smisao života je seks. U našem modernom društvu mnogi misle da je princip slobode neograničeno uživanje u seksu, bez ikakvih restrikcija. Naravno, oni ne uzimaju u obzir posledice takvih aktivnosti. Toliko puno nepoželjne dece, toliko puno abortusa, toliko puno užasnih bolesti kao što je sida. Seks ima svoju namenu, a to je začinjanje dece koju učimo duhovnim vrednostima i koja mogu učiniti puno dobra za čitav svet. Ali osim u tu svrhu, seksualna želja treba biti kontrolisana. Osoba treba iskoristiti svoju energiju za samospoznaju. Ako je neko ipak vrlo tvrdoglav, i misli da je to smisao života, postoji toliko puno divnih oblika života u kojima može neograničeno uživati u seksu.

Borba. Neki ljudi misle da je smisao života boriti se. Zapravo, ljudsko telo nije namenjeno za borbu. Naši zubi nisu tako oštri, naši nokti nisu tako dugi i snažni. Našom naprednom inteligencijom, koja je namenjena samospoznaji, mi možemo izumeti različite vrste oružja i možemo uništiti i sebe i druge. To nije svrha života, da uništavamo. Svrha života nije da proizvodimo smrt. Svrha života je samospoznaja. Oni koji imaju tu sklonost da drugima kroz borbu nanose nesreću, da ubijaju, mogu dobiti oblik života koji je pogodan za to, poput mačaka i pasa. Ti oblici života su eksperti za borbu.

Kao što vidite sve te želje se najbolje ispunjavaju u drugim oblicima života. Ne u ljudskom obliku. Čovek je napredniji od svih vrsta života. Međutim, ako malo bolje razmislite onda ćete videti da su životinje puno bolje u tim materijalističkim aktivnostima od ljudi. Mogu više jesti od nas, mogu spavati duže od nas, mogu se bolje razmnožavati od nas i mogu se bolje boriti od nas. Stoga, ako sve te aktivnosti možemo obavljati bolje u životinjskim oblicima, koja je to onda jedinstvena aktivnost u kojoj je ljudsko biće bolje od životinja?

Po čemu je ljudski život jedinstven?

Šta je to što ljudska bića imaju, a životinje nemaju? Inteligencija. Svako ko ima malo inteligencije može shvatiti da ljudi imaju inteligenciju. Čovek se ponekad zove racionalnom životinjom. Pošto imamo ovo telo mi takođe moramo jesti, spavati razmnožavati se, a ponekad se moramo i braniti. Ali mi imamo poseban dar, imamo razum, inteligenciju. S tom inteligencijom trebamo shvatiti Boga i prirodu duše. Dakle, to je svrha ljudskog oblika života. Ako neko ne koristi ljudski oblik života u tu svrhu onda je to jako nesrećno.

U mojoj zemlji, Americi, brzina kojom ljudi voze je uglavnom 55 milja na sat, to je oko 70 km na sat. Međutim, u Americi se prodaju i vrlo brzi automobili. Ako imate automobile kao što su Lamborghinin, Porshe, BMW, Mercedes s kojima možete voziti jako brzo, preko 200 km na sat, koja je korist da ih imate ako ih uopšte ne koristite. Takvi se automobili mogu koristiti u Nemačkoj, gde nema ograničenja brzine. Ako u Nemačkoj imate takve automobile treba ih voziti brzo inače koja je svrha imati tako brz automobil.

Ljudski oblik života je kao Lamborghini

Dakle, ovaj ljudski oblik života je namenjen da se vozimo natrag u duhovni svet. U ovom ljudskom obliku života možete se izbaviti iz ovog materijalnog sveta i materijalnog tela i vratiti se nazad kući Bogu. Ovaj ljudski oblik života je kao Lamborghini među svim vrstama života. I stoga je velika šteta, ako imate takav ljudski oblik života da ga koristite za ono za što ga koriste životinje. Zapravo, ovaj ljudski oblik života je vrlo retka stvar. Ljudski oblik života je durlabham – vrlo redak. On se dobija vrlo retko. Kao što je Lamborghini vrlo redak automobil. Koliko ljudi u ovoj zemlji ima Lamborghini? Možda jedan, dva ili nekolicina.

Ljudski oblik života je vrlo redak

Prema vedskim spisima duhovna duša mora proći kroz osam miliona različitih vrsta života pre nego što dobije ljudski oblik života. Mi smo izvorno bili u duhovnom svetu, ali smo pali u materijalnu kreaciju: brahmanda bhramite kona bhagyavan jiva guru-krsna-prasade paya bhakti-lata-bija. Mi prelazimo iz svemira u svemir, iz jednog oblika života u drugi oblik života. I nakon miliona i miliona oblika života, dobijemo ljudsko telo. To je kao da čekate u redu trgovine da nešto kupite osam miliona mesta i onda konačno dođete na red. Ako na nesreću ne upotrebimo taj ljudski oblik života na pravilan način, vraćamo se nazad u krug od osam miliona.

U nekim zemljama gde još vlada komunistički režim, ljudi moraju čekati satima da bi dobili nešto tako osnovno kao što je hleb. Sada zamislite da tako čekate u redu nekih sedam, osam sati i onda konačno dođete na red i prodavačica vas upita: “Što trebate? Ovdje prodajemo hleb. Želite li hleb?” Vi kažete: “Ne znam, možda da, možda ne.” Ona će vam reći:”U redu, ako ne znate i ako ne želite, možete se vratiti nazad u red.” Naša je pozicija slična. Mi čekamo na red toliko mnogo života i konačno dobijemo ovaj ljudski oblik života, u kojom možemo dobiti najvrijedniju stvar, a to je ljubav prema Bogu. Onda dobijemo priliku i kažemo: “Ah, ne znam, možda bih igrao fudbal ili bih gledao televiziju.”

Život je škola

To je objašnjeno u Bhagavad-giti manusyanam sahasresu, kascid yatati sidhaye – od mnogo miliona ljudi, samo se nekolicina interesuje za savršenstvo. No postoji svrha, postoji razlog zašto postojimo. Postoji cilj u našem životu. To je poput škole. Postoji izreka “škola života”. Koja je svrha škole? Svrha škole je da učimo i onda diplomiramo i onda dobijemo neko bolje mesto, bolje odredište. Svrha škole nije da u njoj zauvek ostanemo. Iako postoji taj fenomen koji se zove profesionalni student. Kao što ja imam nekoliko prijatelja u Americi koji imaju 45 godina i još uvek idu u školu. Još uvek uče. Oni dobiju ovu diplomu i onu diplomu, ovaj stepen i onaj stepen. Sve moguće diplome dobiju, ali nikako da završe sa školovanjem i krenu dalje.

Kakva korist od toga, od svih tih diploma. Slično tome, postoje ljudi u ovom svetu koji ostaju ovde rođenje za rođenjem. Rođenje za rođenjem bez da konačno diplomiraju. Kakva korist od toga. Upravo kao u školi, ako ne završite razred ili ako ne diplomirate, ako niste položili morate ponoviti godinu i na taj način sve ide iz početka. Tako osoba koja nije diplomirala u školi života mora se vratiti nazad. Oni koju umiru u guni neznanja rađaju se ponovo kao životinje. Oni koji umiru u guni strasti, rađaju se kao ljudska bića. Oni koji umiru u vrlini rađaju se kao polubogovi, viša bića na višim planetama. Ali onaj ko poštuje Boga se vraća u duhovni svet.

Naravno, ako pitate ljude što oni misle, većina se reći: “Da, ja ću se vratiti Bogu ili ću ići na rajske planete.” Ali to nije tako jednostavno. Čak i u Bibliji Gospod Isus Hrist kaže: “Neće svi oni koji zovu mene, Gospode, Gospode otići u moje Kraljevstvo.” Vi možete praktikovati neku religiju, ali ako imate vezanost za ovaj svet morat ćete se ponovo vratiti i ispuniti svoje želje. Da bi se vratili nazad u duhovni svet moramo biti potpuno privučeni Bogom. U sadašnjem trenutku svi su privučeni lepotom ovog sveta. Ali ako uporedimo lepotu ovog sveta s lepotom duhovnog sveta, shvatićemo da je ovaj svet vrlo inferioran duhovnom svetu.

Zato je važno slušati od samospoznate duše kako bismo shvatili pravu prirodu duhovnog sveta. Slušajući od njih možemo upoznati i shvatiti lepotu duhovnog sveta. Kada jednom shvatimo i doživimo lepotu duhovnog sveta više nikada nećemo biti privučeni bledom lepotom materijalnog sveta. Onaj ko je iskusio pravu stvar nikada ne može biti privučen imitacijom.

Moj duhovni učitelj, Srila Prabhupada je preporučio da svaki dan meditiramo, otprilike sat i po. Mnogi će reći da je to puno i da za to nemaju vremena. Ali u našem modernom društvu prosečna osoba gleda televiziju četiri do pet sati dnevno. Iako postoji samo nekoliko programa od kojih može biti nekakve koristi, većina stvari koju vidimo je jednostavno beskorisna fantazija. Mi punimo svoj um sa svim tim beskorisnim stvarima, sa svom tom fantazijom i onda se čudimo kako na kraju ispadnemo takvi kakvi jesmo. Stoga je bolje da odvojimo dnevno sat i po vremena za meditaciju i na taj način unesemo kapljicu nektara iz duhovnog sveta.

Autor: Indradyumna Swami

Aura