10270314_738051536218142_8396586733900831482_n
Da bismo preživeli svoj život, svi mi se u velikoj meri odričemo svoje prave suštine, onoga ko smo. Ali, svaki put kad to učinimo, mi gubimo nešto od sebe, a činjenica da je to društveno prihvatljivo ne čini stvar manje bolnom.

Preuzimanje uloge odrasle osobe i izlazak iz detinjstva posle porodičnih lomova; gubitak etničkog identiteta zbog prisilnog mešanja kultura; preživljavanje različitih trauma zbog potisnutih osećaja povredjenosti, ljutnje i besa – sve su to primeri gubljenja nekih delova sebe.

Zašto ovako postupamo? Zašto ne živimo svoju jedinu pravu istinu iz koje smo nastali-LJUBAV, svoja uverenja i saosećanje ako znamo i osećamo da oni predstavljaju našu suštinu?

Odgovor je jednostavan: da bismo opstali!

Na mestu svakog delića sebe od kojeg smo odustali da bismo stigli do one tačke u životu na kojoj se danas nalazimo ostala je praznina koja čeka da bude ispunjena. Kada pronadjemo nekoga ko ima baš to bez čega smo ostali, osećamo se dobro u blizini te osobe i mi se pored nje ponovo osećamo celovitim i sigurnim..

Takva osoba će nas privući snažno i neodoljivo…

Možda ćemo poverovati da ne možemo da živimo bez nje, sve dok se ne setimo da to što nas je tako snažno privuklo toj osobi i dalje imamo u sebi……samo uspavano. Ako postanemo svesni da imamo te iste osobine, onda možemo da ih demaskiramo i ponovo uključimo u svoj život.

Taj neobjašnjivi osećaj koji imamo kad smo u društvu neke osobe – to smo zapravo MI!

To je siština onih delova nas samih koje smo izgubili i predstavlja naše priznavanje da ih želimo ponovo u svom životu.

Da li i vi skupljate svoje izgubljene deliće?