SVE JE komunikacija i komunikacija je SVE. Svako od nas komunicira verbalno i neverbalno. Komunikacija je neprekidna, nikada ne prestaje, ne može joj se odrediti ni početak, ni kraj. Sve što je izrečeno, prećutano, urađeno ili ne urađeno, sve je komunikacija.

Šta je sve komunikacija?

Komunicirati se može pričom, pesmom, vikom, pogledom, grimasom, smehom, stavom tela, ali i mislima bez ikakve spoljašnje manifestacije komunikacije… Ako sretnem poznanika na ulici i pređem na drugu stranu pre nego što mu priđem dovoljno blizu da moram da se javim – i to je komunikacija.

Da li vam se dešava da u kontaktu sa različitim ljudima ono što vi mislite i želite da kažete sagovorniku, bude potpuno pogrešno shvaćeno i protumačeno?

Konstantno šaljemo i primamo signale, kodiramo ih i kreiramo naše „mape sveta“ i razumevanja drugih. I što smo bolji komunikatori, to je naša socijalna mreža veća, omiljeniji smo, nailazimo na više razumevanja, lakše plasiramo svoje ideje, drugi ljudi nas prirodno prate, jednom rečju USPEŠNIJI SMO! Ali šta čini uspešnog komunikatora?

Kada se bavite poslom koji podrazumeva česte kontakte sa ljudima, dešava se da nesvesno pravite greške u komunikaciji i ne postižete efekat koji ste želeli, ili vas jednostavno sagovornik uopšte nije razumeo. Često postoji dilema: kako da pričate sa ljudima koji ne vole mnogo da pričaju, ili kako da vas ljudi slušaju, ili kako da ih zainteresujete za svoju priču?…

Svi se ljudi na neki način bave prodajom, počevši od bebe koja plačom „prodaje“ majci osećaj da joj nešto fali, preko mame koja nama „prodaje“ priču o npr. kelju kao zdravoj hrani, oca koji nam „prodaje“ priču o stabilnom zaposlenju u državnoj firmi, do profesionalnih prodavaca bilo koje vrste… I svako od nas, bez obzira čime se bavi, „prodaje“ svoju priču šefu, kolegi sa posla, ili pak prodaje svoje konsultantske sate, prodaje svoja predavanja i seminare, prodaje svoje terpijske sesije, itd. Bilo da se profesionalno bavimo prodajom, upravljanjem kompanijama (vođenjem ljudi), obukom ili držanjem terapijskih sesija, važno je da shvatimo da je glavno pravilo da se sagovorniku obratimo na način na koji on želi da mu se obratimo, odnosno na način na koji će nas on najbolje razumeti. Kada se mi čvrsto držimo svog stila, ili nastupamo uvek iz iste pozicije ne obraćajući pažnju na stil i način komunikacije sagovornika, teško da ćemo ostvariti uspešne odnose sa ljudima koji su na bilo koji način drugačiji od nas. Za ostvarenje dobre komunikacije, komunikaciju bi trebalo gledati kao strategiju.

 

Važno je KAKO komuniciramo

Ako jasno znamo reći šta nas raduje, šta nas muči, to nam može pomoći da dobijemo ono što želimo ili rešimo neki problem koji imamo. Važno je naučiti razgovarati na pravi način sa drugim ljudima, kako bi se i mi i oni osećali dobro tokom razgovora.

Dobro se izražavati, jasno i precizno reći svoje mišljenje je važno ne samo za naš uspeh, već i za naše samopouzdanje i dobre odnose s drugima. Ako ne kažeš šta osećaš, šta želiš, šta te brine – niko to neće znati. Drugi nam ne mogu čitati misli (ili bar većina ne može)! Zato je važno naučiti šta i kako reći ono što osećamo.

Kako moj sagovornik komunicira?

Jednostavno – treba da shvatimo sa kim razgovaramo i da svoj stil komunikacije fleksibilno prilagodimo sagovorniku. Način komunikacije i očekivanja naših sagovornika određena su njihovim potrebama, kao i svrhom naše međusobne komunikacije. Svako teži da mu komunikacija bude prilagođena potrebi, te će tako osoba koja sa nama komunicira jer nešto želi da nam proda biti vrlo fleksibilna i izbegavaće bilo kakav konflikt, dok će naprotiv osoba koja je došla da se žali na neki naš proizvod ili uslugu obično biti ljuta, neprijatna, arogantna, itd. Pozicija sagovornika u komunikaciji određuje i stil komunikacije u tom konkretnom razgovoru, što znači da će u različitim vrstama razgovora, kod istih sagovornika, uzrokovati i različite komunikacione stilove.

Najzastupljenije komunikacione potrebe su potreba za priznanjem, sigurnošću, prihvatanjem i postignućem i one utiču na stvaranje četiri osnovna komunikaciona stila – promoterskog, analitičkog, fasilitatorskog i kontrolorskog. Da bismo znali kako da priđemo sagovorniku, da ga „opustimo“ da sa nama priča bez tenzija, da svaki eventualni problem ili konflikt rešimo, neophodno je da se prilagodimo sistemu razmišljanja našeg sagovornika i da vrlo preciznim pitanjima dođemo do slaganja, odnosno otkrijemo uzrok neslaganja. Precizna komunikacija je izuzetno važna veština i elegantan i veoma delotvoran način koji vodi do željenog rezultata u komunikaciji.

 

Kako da prepoznam potrebu svog sagovornika?

Da li vam se nekada dogodilo da sa nekim razgovarate, ali da se vaše reči odbijaju o njega ili nju kao o zid i imate osećaj da ništa ne dopire do vašeg sagovornika? Ili obrnuto, da apsolutno nemate pojma šta vaš sagovornik želi od vas? Bolje rečeno, čini vam se kao da ne govorite istim jezikom? Postoje vidljivi znaci koji ukazuju na način na koji su osnovne komunikacione potrebe neke osobe povezane sa njenim ponašanjem u životu. Vi koristite isti fonetski sistem, ali vaš „mozgovni“ jezik, ili reprezentativni sistem se verovatno veoma razlikuju!

Tako će osoba kojoj je dominantna potreba za priznanjem često voditi glavnu reč, truditi se da se istakne. Njen verbalni i neverbalni stil biće prilagođen postizanju ovog cilja. Sa ovakvom osobom komunicirajte energično, pohvalite je, inspirišite je.

Sa druge strane, osoba koja ima potrebu za sigurnošću, od sagovornika očekuje dosta informacija, voli podatke i statistike, sve ono što će ga podržati prilikom donošenja odluke. Sa njim se dobro pripremite za temu o kojoj se razgovara, opširnost je često dobrodošla.

Komunikacionu potrebu za prihvatanjem pokazuju osobe koje teže harmoniji u odnosima sa ljudima. U razgovoru su prijatni i blagonakloni, isto očekuju i od sagovornika. Obratite im se prijateljski, toplo, dajte im vremena da se opuste.

I na kraju, oni koji žele da zadovolje komunikacionu potrebu za postignućem logično ne vole izgovore i ne obraćaju previše pažnje na sporedne faktore prilikom komunikacije. Poruku im prenesite precizno, kratko i jasno, sa fokusom na zadatke i rezultate.

 

Kako da se prilagodim svom sagovorniku?

Da li vam se desilo nekad da sa nekom osobom bez problema možete satima da razgovarate, a sa nekim osobama vam je teško da nađete bilo koju temu na koju ćete razmeniti više od par rečenica?

Verujemo da jeste. Razlog leži u činjenici da vrhunski komunikatori imaju sposobnost da pažljivo prate sve sitne znake sagovornikovog načina govora i ponašanja, imaju sposobnost da prepoznaju njegov komunikacioni stil i tek onda da prilagode svoj način razgovora i poruku koju žele da pošalju sagovorniku. Na ovaj način vrhunski komunikatori stiču poverenje sagovornika.

Veoma je važno da otkrijemo koji je naš stil komunikacije, kako bismo osvestili svoje reakcije u različitim situacijama, a zatim da naučimo koji je stil komunikacije koji nam najmanje odgovara, koje su potrebe tog stila i načini na koji te potrebe da zadovoljimo. Poenta je da možemo „sa lakoćom“ da komuniciramo sa ljudima svih komunikacionih stilova.

 

Kako dobro komunicirati?

Prvo pravilo dobre komunikacije je naučiti SLUŠATI.

Često ne slušamo ili površno slušamo druge ljude. Dok druga osoba govori mi smo zaokupljeni razmišljanjem o sebi, o tome šta ćemo reći, šta nam se dogodilo… Na primer – prilikom upoznavanja, većina ljudi i ne čuje dobro ime osobe sa kojom se upoznaje, a kamoli da joj zapamti ime, jer su zaokupljeni time kako će izgovoriti svoje ime ili koju će „masku“ staviti prilikom rukovanja.

Ponekad slušamo pažljivo i čujemo reči, ali ne uspevamo razumeti osećaje koje nam druga osoba komunicira. Pravo slušanje je puno više od toga da tačno čujemo reči druge osobe. S obzirom na to da ljudi ponekad osećaju kako moraju biti na oprezu da ne bi bili povređeni, govore stvari na oprezan ili indirektan način. Ili izgovore toliko reči da više ne znamo šta je važno, a šta nevažno. Ili ne znaju ni sami šta osećaju, pa ne znaju ni kako to pretočiti u reči. Zato za pravo slušanje često treba uložiti napor i koncentraciju kako bismo shvatili pravu poruku sagovornika.

 

Nekoliko pravila dobre komunikacije: 

  • Budite pažljivi i koncentrisani kada vam neko nešto priča. Slušajte sa empatijom. Emocionalno prihvatanje, usko povezano s empatijom, znači da, nakon što shvatimo kako se druga osoba oseća, možemo i prihvatiti da se tako oseća ili razmišlja, bez obzira na to slažemo li se s njom ili ne. Nastojte videti stvari iz perspektive druge osobe, iz „njenih cipela“.
  • Budite znatiželjni. Teško je biti dobar sagovornik, ako vas ne interesuje šta vam sagovornik priča.
  • Slobodno postavljajte pitanja kako biste proverili da li ste dobro razumeli sagovornika.
  • Dajte sebi vremena da saslušate, osetite što se događa, razjasnite sliku i oblikujete odgovor. Dobra komunikacija zahteva vrijeme i ne može se „odraditi“.
  • Pratite vlastite i navike slušanja (ili neslušanja) drugih ljudi. Razmislite o ljudima sa kojima ste u životu jako voleli da razgovarate i osećali se dobro. Kakav je osećaj kada vas neko zaista sluša, a kakav je kada vidite da vas ne sluša?
  • Govorite, jer komunikacija počinje sa vama. Preuzmite odgovornost i započnite komunikaciju, nemojte čekati i očekivati da će to učiniti druga osoba.
  • Ne skrivajte se iza poruka na mobilnom i raznih oblika on-line komunikacije. Dobra komunikacija, posebno o važnim temama, zahteva puno više od onoga što možemo izraziti pisanom porukom. Vrlo često možemo pogrešno protumačiti takvu komunikaciju, jer ne vidimo lice osobe, ne možemo videti i osetiti njenu neverbalnu komunikaciju…
  • Komunicirajte vlastite misli i osećaje. Često nam se dogodi da zaboravimo opisati drugoj osobi kako se osećamo, pretpostavljajući da je to očigledno.
  • Budite direktni, ali blagi. Pokušajte što jasnije reći šta želite, ali pri tom nemojte zaboraviti da je osnova svake dobre komunikacije poštovanje i ljubaznost.
  • Povratna informacija nije prerušena kritika. Nemojte se ustručavati da sagovorniku kažete ako vam nešto u vašoj komunikaciji ne odgovara, jer to može veoma pozitivno uticati i na sagovornika i na vas.
  • Uvek dajte priliku drugoj osobi da govori. Komunikacija je dvosmeran proces u kom obe strane moraju učestvovati. Monolog nije komunikacija.
  • Naglasak stavljajte na bitne stvari, a ne na nevažne stvari. Ne možete raspravljati o svemu i svačemu odjednom. Držite fokus na onome što vam je prioritet.
  • Verujte da je dobra komunikacija uvek moguća.