Šta je rad na sebi? Kako raditi na sebi?

Rad na sebi su unutrašnje promene. Problemi vezani za zdravlje, sudbinu, nesreće, izdaje, katastrofe i kataklizme – sve su odraz našeg unutrašnjeg stanja. Ono što je duboko unutar nas – to nam se dešava i na spoljašnjem planu.

Rad na sebi su blagotvorne promene u duši, u dubinskim emocijama. To je umeće opraštanja. To je sposobnost da se voli. To je veština pomoću koje se kontrolišu agresivna osećanja, svoji nagoni. To je sposobnost da osetimo prisustvo Božje volje u svakoj situaciji.

Rad na sebi je sposobnost da sagledamo probleme u svom karakteru; da postepeno, kap po kap, prevaziđemo uvređenosti, uninije, sklonosti da osuđujemo druge. To je umeće da se kontrolišemo, ispravno prolazimo kroz iskušenja i mnogo toga drugog što doprinosi realnim unutrašnjim promenama.

 

Kako da znam da su kod mene otpočele pozitivne promene?

S obzirom na to da je čovek prvenstveno duša, pozitivne promene su: osećaj ljubavi u duši, osećanje sreće, osećaj da je Vasiona jedna celina, osećaj božanskog prisustva u svemu; osećaj lakoće i radosti, osećaj da je sve u najvišem stepenu razumno a da su svi problemi i nevolje – samo površinski. To je osećaj prisustva božanske volje koja je apsolutno blagotvorna, životvorna i razumna. Kada se pojavljuje svetlost u duši – to je znak da su blagotvorne promene otpočele. To može biti propraćeno naglim promenama u sudbini i zdravlju, ali to nije pokazatelj; glavni pokazatelj su naša osećanja.

Reč je u tome da prve promene nisu uvek propraćene poboljšanjem kvaliteta života ili naglim ozdravljenjem već se ponekad dešava i suprotno: dolazi do pogoršanja na spoljašnjem nivou, ali se duša harmonizuje. Rad na sebi je put koji ima za cilj dugoročnu perspektivu, i daleko od toga da je početak puta uvek propraćen pozitivnim spoljašnjim promenama.

 

Kako da pomognem svojoj deci?

Roditelji i deca blisko su međusobno duhovno i emocionalno povezani tokom čitavog života. Naša deca su naš nastavak, tako da životni stavovi i postupci roditelja imaju direktan uticaj na ponašanje i zdravlje dece. Vašem detetu možete pomoći samo ukoliko sami počnete da radite na sebi: preispitate svoj stav prema životu, naučite da prolazite kroz traumatične situacije s ljubavlju u duši, prestanete da klonete duhom, da se ljutite i osuđujete druge ljude.

 

Mogu li pomoći svojoj rodbini i bliskim prijateljima?

Stvar je u tome što smo na suptilnom planu svi povezani. Rođaci su još snažnije međusobno povezani. Setite se Biblije u kojoj se kaže da deset svetih mogu da spasu ceo grad. Naši postupci, naša osećanja, naše unutrašnje stanje utiču na svet koji nas okružuje, a naročito na ljude koji su nam bliski. Zbog toga, naše blagotvorne promene mogu pomoći i poboljšati situaciju u našoj porodici, dok moralni zločini, odbacivanje ljubavi i samouništenje, naprotiv, mogu pogoršati.

 

Kako mogu pomoći drugim ljudima?

Osnovni princip osnovne i najvažnije pomoći je: ako želite da pomognete drugima – pomozite sebi. Imajući u vidu da je na spoljašnjem nivou sve isto kao na unutrašnjem, da bismo pomogli drugima potrebno je sami da posedujemo ono čime želimo da pomognemo. Da bismo siromašnom pomogli materijalno neophodno je da budemo materijalno bogati, a da bismo pomogli duhovno, potrebno je sami da budemo duhovno bogati, da umemo da opraštamo, da se žrtvujemo, volimo. Ako se sam čovek iznutra ne menja nabolje, kako onda može drugome pomoći?

Potrebno je shvatiti da pomoć usmerena na realne, dugoročne promene u životu pojedinca – nije finansijska pomoć, već reči podrške. Pre svega, to je pomoć čovekovoj duši, podrška njegovom moralnom vaspitanju i podučavanje. Upravo takva pomoć će čoveka i usmeriti na pravi put, nakon čega on već sam može da ostvari zdravlje i sreću u životu.

U Starom zavetu je rečeno da su moral i zdravlje tesno povezani, a o tome je govorio i Isus Hristos. Moralan čovek će biti nagrađen, a onaj koji je zao, koji mrzi biće kažnjen – o tome je napisano u Svetim knjigama. Sve ovo potvrđuje i istorija ljudske civilizacije na Zemlji.

Neophodno je uvek imati na umu da je pomoć drugom čoveku – prvenstveno pomoć njegovoj duši, a tek zatim – pomoć njegovom telu. Zbog toga, pomoć ponekad može da izgleda kao nežnost i briga, a ponekad – kao strogost i oštrina, ali sve je to s ciljem procvetanja duše. Jer, duša se vaspitava pomoću biča i medenjaka (uzgred, kao i telo).