Šta da radimo kada znamo da treba da oprostimo uvredu i to na svesnom nivou i učinimo, ali podsvesno, u srcu nismo u stanju? Kako to da promenimo?

Prva stvar koju nikada ne treba da zaboravimo jeste da su uvrede i poniženja koja primamo najdragoceniji lek koji nam je dat kako bi svoje duše oslobodili negativnih programa i na taj način ih očistili. I ne samo naše, već i duše naše dece.

Zatim, treba znati da pred Bogom nema krivih i onih koji su u pravu. Postoji samo Bog koji nas leči i usavršava. Oprostiti drugom znači odreći se ljudskog zadovoljstva. Ako smo tada u stanju da zadržimo u sebi i kapljicu božanske ljubavi gubeći ljudske vrednosti, zadobijamo božanske. Razvijajući spremnost i sposobnost da praštamo, prihvatajući sve kao božiju volju, ne gubeći pri tome ljubav, naša podsvest će brzo početi da se menja. Biće nam lakše da shvatimo kako čovek koji nas je uvredio nije uopšte bitan. Lakše će nam biti da mu oprostimo ako ga zamislimo dok je bio beba.

Besmisleno je osećati i ispoljavati mržnju, razdražljivost i ljutnju prema detetu. Vaspitanje koje se zasniva na strahu i ponižavanju deteta je ubistveno po njega a samoubistveno po roditelje. Ako nam se nešto ne sviđa kod našeg deteta, prvo treba da promenimo sebe i tako ćemo pomoći njemu da se promeni. To ne znači da decu ne treba kažnjavati, ali im uvek treba oprostiti i voleti ih. Često mi postavljaju pitanje šta treba učiniti ako vas prijatelj prevari i ponizi. Treba mu oprostiti – to je moj odgovor. A da li to znači da odnosi treba da budu kao pre? Ako se dete nevaspitano ponaša, nastavićemo i dalje da ga volimo i opraštamo mu, ali to ne znači da mu treba dozvoliti da se dalje tako ponaša već ga treba kazniti ako je potrebno, kako bi se oslobodilo loših navika.

Svi smo božanskog porekla, samo nam je ljuštura ljudska, to nikada ne treba zaboraviti. Zato i živimo dvema logikama – ljudskoj i božanskoj.

Da istaknem još jednom – najbolji način i put da se ljudi oko vas promene na bolje, jeste da se vi prethodno promenite. Ranije sam smatrao da duboke promene koje se u nama dešavaju povoljno utiču na našu decu. Zatim sam sa iznenađenjem konstatovao kako su blagotvorne izmene u dušama ljudi koji rade na sebi, pogotovo kada su u kontaktu sa mnom, ne samo pomagale, već često i spašavale živote njihovih rođaka i prijatelja.

Onda sam shvatio da je ono što nazivamo emocijom ustvari, struktura informacionog polja. Kada počnu da se dešavaju promene duboko u nama, oko nas počinje da se menja struktura prostora i vremena. Što je pramena u nama veća, više se i svet oko nas menja. Menja se tok događaja i ponašanje ljudi prema nama. Duboke promene u našoj podsvesti intenzivno utiču na spoljašnje događaje. Na taj način se karakter i sudbina ijudi koji stupaju sa mnom u kontakt mogu promeniti.

Nekada me pitaju:

Kako da pomognem svom rođaku? Kako da se molim za njega da bi mu bilo bolje?

Pomozite prvo sebi, ako želite da pomognete drugima, odgovaram.

Nekada mi nije bila jasna izreka da je najteže pobediti sebe. U stvari, sve je više nego jasno. Preko sebe, svoje podsvesti, odnosno dubokih emocija koje su u nama, stupamo u stvaran međusobni odnos sa svetom oko sebe.

Eto kako, menjajući sebe menjamo i svet u kojem živimo.

Photo: Iz ugla S.N.Lazareva - KARAKTERISTIKE RADA NA SEBI

Šta da radimo kada znamo da treba da oprostimo uvredu i to na svesnom nivou i učinimo ali podsvesno, u srcu nismo u stanju? Kako to da promenimo?

Prva stvar koju nikada ne treba da zaboravimo jeste da su uvrede i poniženja koja primamo najdragoceniji lek koji nam je dat kako bi svoje duše oslobodili negativnih programa i na taj način ih očistili. I ne samo naše, već i duše naše dece.

Zatim, treba znati da pred Bogom nema krivih i onih koji su u pravu. Postoji samo Bog koji nas leči i usavršava. Oprostiti drugom znači odreći se ljudskog zadovoljstva. Ako smo tada u stanju da zadržimo u sebi i kapljicu božanske ljubavi gubeći ljudske vrednosti, zadobijamo božanske. Razvijajući spremnost i sposobnost da praštamo, prihvatajući sve kao božiju volju, ne gubeći pri tome ljubav, naša podsvest će brzo početi da se menja. Biće nam lakše da shvatimo kako čovek koji nas je uvredio nije uopšte bitan. Lakše će nam biti da mu oprostimo ako ga zamislimo dok je bio beba.

Besmisleno je osećati i ispoljavati mržnju, razdražljivost i ljutnju prema detetu. Vaspitanje koje se zasniva na strahu i ponižavanju deteta je ubistveno po njega a samoubistveno po roditelje. Ako nam se nešto ne sviđa kod našeg deteta, prvo treba da promenimo sebe i tako ćemo pomoći njemu da se promeni. To ne znači da decu ne treba kažnjavati, ali im uvek treba oprostiti i voleti ih. Često mi postavljaju pitanje šta treba učiniti ako vas prijatelj prevari i ponizi. Treba mu oprostiti - to je moj odgovor. A da li to znači da odnosi treba da budu kao pre? Ako se dete nevaspitano ponaša, nastavićemo i dalje da ga volimo i opraštamo mu, ali to ne znači da mu treba dozvoliti da se dalje tako ponaša već ga treba kazniti ako je potrebno, kako bi se oslobodilo loših navika.

Svi smo božanskog porekla, samo nam je ljuštura ljudska, to nikada ne treba zaboraviti. Zato i živimo dvema logikama - ljudskoj i božanskoj.

Da istaknem još jednom - najbolji način i put da se ljudi oko vas promene na bolje, jeste da se vi prethodno promenite. Ranije sam smatrao da duboke promene koje se u nama dešavaju povoljno utiču na našu decu. Zatim sam sa iznenađenjem konstatovao kako su blagotvorne izmene u dušama ljudi koji rade na sebi, pogotovo kada su u kontaktu sa mnom, ne samo pomagale, već često i spašavale živote njihovih rođaka i prijatelja.

Onda sam shvatio da je ono što nazivamo emocijom ustvari, struktura informacionog polja. Kada počnu da se dešavaju promene duboko u nama, oko nas počinje da se menja struktura prostora i vremena. Što je pramena u nama veća, više se i svet oko nas menja. Menja se tok događaja i ponašanje ljudi prema nama. Duboke promene u našoj podsvesti intenzivno utiču na spoljašnje događaje. Na taj način se karakter i sudbina ijudi koji stupaju sa mnom u kontakt mogu promeniti.

Nekada me pitaju:

◾Kako da pomognem svom rođaku? Kako da se molim za njega da bi mu bilo bolje?

◾Pomozite prvo sebi, ako želite da pomognete drugima, odgovaram.

Nekada mi nije bila jasna izreka da je najteže pobediti sebe. U stvari, sve je više nego jasno. Preko sebe, svoje podsvesti, odnosno dubokih emocija koje su u nama, stupamo u stvaran međusobni odnos sa svetom oko sebe.

Eto kako, menjajući sebe menjamo i svet u kojem živimo.