ljubav-usudi-govoris

 

Da bi bilo koji problem mogli da resimo, neophodno je da prethodno naučimo da upravljamo situacijom. Što više zavisimo od bilo koje situacije, manje smo sposobni da aktuelizujemo sebe i da rešavamo neophodna životna pitanja. Srednjoškolac, tinejdžer, živi u krugu svoje porodice i njegova sposobnost da putem komunikacije rešava porodične probleme mu je neophodna. Mladići i devojke koji završavaju školu spremaju se da samostalno obavljaju poslove, kao i da se dalje obučavaju. Spektar njihovih mogućnosti, a samim tim i potreba se naglo uvećava. Prva ljubav, uspostavljanje prvih ozbiljnih ljubavnih odnosa sa suprotnim polom, na emotivnom planu su po dubini i širini delovanja nekoliko puta veći nego u zrelom dobu. Mnogi mladići se spremaju za odlazak u vojsku, a to po pravilu, daleko prevazilazi nivoe fizičkog i psihološkog opterećenja u poređenju na svakodnevni život. Uzimajući u obzir sve ove probleme sa kojim se suočavaju tinejdžeri, možemo da shvatimo suštinu promene koja se kod njih dešava.To je ulazak u samostalni život, odnosno mnogo veće mogućnosti i psihološka opterećenja. Od emotivne uravnoteženosti tinejdžera, načina na koji on razume i reaguje na svet u kome živi, zavisi i sposobnost njegovog samoostvarenja u budućnosti. Iz toga proizilazi da je neophodno utvrditi šta je potrebno da bi se kod srednjoškolaca razvio pravilan stav i način reagovanja na okruženje, da ne bi zavisio od situacije u kojoj se nalazi, kao i njegovo osposobljavanje da prevaziđe određeni problem i reši zadatke koje mu život donosi.

Šta je ljubav?

Ljubav je po svom delovanju najsveobuhvatnija emocija. Događaji iz svakodnevnog života i okruženje su najmanje u stanju da utiču na nju. Što su osećanja kod čoveka dublja, što je njegova ljubav veća, to je on više u stanju da kontroliše i upravlja prostorom i vremenom, a samim tim i da se sve više intelektualno i duhovno razvija.

Agresivnost je jedan od vidova zaštite. Do nje dolazi kada živo biće više nije u stanju da kontroliše situaciju u kojoj se našlo. Drugim recima, što više ljubavi u sebi pojedinac nosi, manje su mu potrebne agresivne emocije kao metod održanja kontrole nad situacijom. Ako se svaki predmet, preko suptilnog informacionog plana proteže na celu vasionu, onda on u sebi, potencijalno nosi svu prvobitnu, sveprožimajuću i apsolutnu ljubav iz koje je sve što postoji nastalo. Ta ljubav je kao apsolutni program pohranjena u polju svakog objekta u vasioni. Samim tim, osećanjima se odlikuje ne samo živa već i neživa priroda. Ako je to tako, onda već možemo da govorimo i o prisustvu određenih oblika svesti i shvatanja na nivou polja kod nežive materije.

Vasiona je nastala iz jednog jezgra, i bez obzira na pojavu sve mnogobrojnijih formi koje se manifestuju u prostoru i vremenu, ona ne prestaje da bude jedno celo. Što više čovek bude razvijao i sticao ljubav, što manje spoljašnji događaji budu uticali na nju, to će on biti bliži svom prvobitnom izvoru sveznanja, što će mu omogućiti da sve efikasnije upravlja svojim okruženjem i harmonično se razvija.

Tinejdžeri se spremaju za novi život, koji je mnogo sveobuhvatniji od onog koji su vodili. Što su više u stanju da događaje koji im se dešavaju preoblikuju i razumeju, to će lakše njima i da upravljaju. Što im roditelj, ili nastavnik, više pomogne da u sebi razviju kako svesni tako i osećajni način poimanja sveta oko sebe, to će njihova adaptacija ići lakše.

Kao prvo, poimanje okruženja se prvenstveno dešava putem osećanja. Prema tome što nastavniku više pođe za rukom da objasni svojim mladim učenicima, kako su dobrodušnost i ljubav nešto najvažnije što treba da neguju i u teškim situacijama održe, to će brže ti mladi ljudi prolaziti kroz periode bolnih iskušenja. Pogrešni pogledi na svet stvaraju pogrešan karakter. Pogrešan karakter čini pogrešne postupke. Pogrešni postupci dovode do bolesti, nesreća, zatvaranja perspektiva i mogućnosti da se čovek razvija.

Životnu filozofiju čoveka čine odgovori na sledeća pitanja:
– Koji je smisao života?
– Šta znači biti srećan?
– Kako postati srećan?
– Kako harmonično voditi društveni i porodični život?
– Kako što više postići u životu?
– Kako postati što bolji?

Ako dete smisao svog života sagledava u sticanju materijalnih vrednosti, njegov emotivni život postaje sve siromašniji, samim tim i njegova sposobnosti poimanja sveta oko sebe. Ono na samom početku života već ima smanjenu sposobnost adaptacije na okruženje, kada agresivnim mislima i postupcima reaguje na svaku situaciju koja nije uobičajena.

Ako tinejdžer smisao i cilj u životu vidi u razvoju svojih intelektualnih sposobnosti, njegov emotivni spektar će biti mnogo širi. Samim tim će njegove mogućnosti u pogledu ličnog razvoja i adaptacije na okruženje, kao i zadovoljstvo od toga, biti veće. Odričući se trenutnih zadovoljstava, ona ga sigurno čekaju u budućnosti.

Međutim intelektualne sposobnosti, bez obzira na to koliko bile razvijene, daju čoveku mogućnosti samo donekle da upravlja prostorom i vremenom. Prema tome, kod krupnijih životnih destabilizacija, sposobnost adaptacije takvog čoveka nije dovoljna i on je prinuđen da podsvesno pribegava agresivnim emocijama i postupcima prema okruženju, koji traju dugo. Zato su i efekti takve agresije mnogo širi i posledice veće. Takvim ljudima se uglavnom dešavaju svakakve moguće i nemoguće neprijatnosti i nesreće, ili ih zadese hronične i neizlečive bolesti. Bilo koja agresivna emocija će se pre ili kasnije preokrenuti u vremenu i prostoru i manifestovati kao program koji će težiti da ruši i uništava svoje okruženje. Što duže traje agresivna emocija, to je veća rasprostranjenost njenog delovanja u vremenu I prostoru, kao i zbijenost informacije koju u sebi nosi. Kada dođe do određene zasićenosti, program se sa fizičkog objekta premešta na svoju suptilniju dimenziju – strukturu informacionog polja.

Prisutno jedinstvo na nivou polja dovodi do toga, da se program samouništenja, odnosno agresivna emocija usmerena ka drugoj osobi, preobrće i počinje da ubija njen izvor. Drugim recima uvređenost koju dugo u sebi nosimo, mržnja, osuđivanje, želja za osvetom, se pre ili kasnije pretvaraju u program samouništenja koji rezultira sporom ili brzom umiranju.

Prema tome pogrešna životna filozofija koja se oslanja isključivo na materijalne i duhovne vrednosti, već u svom začetku nosi potencijalnu agresiju i probleme u budućnosti.

Kada mlad čovek shvati da se smisao i cilj života zasnivaju na ljubavi, iz koje je čitava vasiona nastala, onda će svi ostali posledični ciljevi u lancu ljudskih vrednosti biti povezani sa izvorom iz kojeg su nastali i njegova sposobnost adaptacije na okruženje, kao i sposobnost poimanja sveta oko sebe će biti maksimalna.

Znači, osećaj ljubavi ostaje i nakon smrti fizičkog tela Za razliku od njega, sve ostale materijalne i duhovne ljudske vrednosti starenjem i smrću gubimo. Zato jaka želja za sticanjem materijalnih i duhovnih vrednosti, kada nam one postanu osnovni cilj u životu već u samom svom začetku sadrži patnju, stres i traumu.

Da li ćemo i koliko biti bogati, inteligentni i sposobni, duhovno jaki i sposobni da utičemo na svoj život, zavisi od dubine naših osećanja, a prvenstveno od ljubavi koju u sebi nosimo. Što naša ljubav više zavisi od materijalnih i duhovnih vrednosti, od svakodnevnih životnih situacija, to manje od prostora i vremena ona obuhvata, udaljavajući se tako sve više od svog prvobitnog izvora. I obrnuto, što se čovek više oslobađa svojih agresivnih emocija i sve više u sebi razvija dobrodušnost i ljubav, oslobađajući se postepeno od zavisnosti prema okruženju, on je sve bliži svom praizvoru i stiče sve veću sposobnost da se harmonično razvija. Ubijanje ljubavi zbog materijalnih vrednosti, radi principa i ideala, viših duhovnih zapovesti, morala i pravednosti, kada se strateška životna filozofija žrtvuje da bi se primenila taktička, pre ili kasnije je osuđeno na propast.

Ljubav koja jedina oplemenjuje i kompletno razvija čoveka je iznad svih vrednosti i njeno ubijanje se ničim ne može opravdati.

Zloban čovek nastoji svojim principima i moralom da potčini svoju okolinu. On postaje emotivno sve rigidniji i njegova sposobnost adaptacije se sve više smanjuje. To uzrokuje novi talas agresivnih emocija. Što više ulažemo svesni napor u pravcu oslobađanja od želje za osuđivanjem, ljutnje, ozlojeđenosti, to će naše mogućnosti da razumemo i utičemo na svet oko sebe biti veće.

Možemo da zaključimo da, što se više tinejdžeri trude da očuvaju dobrodušnost i ljubav u svim životnim okolnostima, to će svakim narednim periodom koji ih u životu čeka, njihove sposobnosti da upravljaju njime biti veće.