Danas je život nemoguće zamisliti bez neizvesnosti i promena, i u prirodi čoveka je da ih izbegava, da ih se plaši i da veoma nerado napušta svoju zonu komfora. Poznato je, međutim, da je razvoj ličnosti i odnosa u koje čovek stupa nemoguć bez iskoraka iz sopstvene zone komfora. Najčešće se na takav iskorak odlučujemo onda kada više nemamo kud, odnosno kada smo primorani, pritisnuti ili kada nam je poznato stanje postalo nesnosno.Koliko god bio prirodan i uobičajen, strah od neizvesnosti i neuspeha ne bi trebalo ignorisati. Kao i kod svih drugih strahova, onda kada ga imenujemo i s njim se suočimo, pronaći ćemo načine i kako da ga razumemo, a čim ga osvetlimo i osvestimo, možemo početi i da ga prevazilazimo.Strah od neizvesnosti predstavlja prepreku u različitim oblastima čovekovog života. Nas ovde zanima na koji način ovaj strah pravi prepreku na stazi Ljubavi i šta je to što možemo da preduzmemo kako bismo se njome neometano kretali. Jedna od manifestacija ovog straha jeste izražena potreba za kontrolom, kako bi se obezbedila izvesnost, što u odnosima može biti izvor konflikata, nadmetanja i nerazumevanja.U stalnoj želji da sebe prikažemo na što bolji način kako bismo bili prihvaćeni i voljeni, još od najranije mladosti uvežbavamo kako da prikrijemo one osobine i slabosti za koje verujemo da neće naići na odobravanje i blagonaklonost. Vremenom zaboravimo da procena naših osobina uvek predstavlja subjektivan sud onoga koji prosuđuje, a taj, često preki sudija, kreće se u okvirima koje sam ima, a koji su milionima razloga uslovljeni i omeđeni. Veoma retko zastanemo da preispitamo validnost tih procena, tim pre što su one urezane toliko duboko u našu podsvest da ih prirodno doživljavamo kao sastavne delove ličnosti. Tek u nekim izmeštenim okolnostima, najčešće u prisustvu istinske Ljubavi, uviđamo da nas druge oči mogu videti sasvim drugačije i da naše prikrivane mane nekom deluju kao vrline.Pored toga što smo svesni da prikazujemo i otkrivamo samo neke delove sebe, shvatamo da se i drugi ljudi ponašaju na isti način. To je prvi uzrok straha od neizvesnosti koji sprečava prepuštanje, pa čak i upuštanje u duboke i bliske odnose ispunjene ljubavlju. Prećutno svi znamo da će odnos u koji stupamo biti nepotpun dokle god ne skupimo hrabrosti i poverenja da se „razgolitimo“. Ali ko će to učiniti prvi? Ko je taj koji će rizikovati, ko se ne boji negativne reakcije i mogućnosti da će time razočarati? I tako pristajemo na polovično davanje i primanje, ili ostajemo po strani. Ovako se može živeti godinama. Ali šta ćemo sa onim jutrom kada se probudimo i shvatimo da ustvari nema Ljubavi?

Izbor je ponovo u našim rukama, kao što je ceo naš život posledica upravo naših izbora od kojih su neki svesno načinjeni, a većina nije. Kao što nema razvoja ličnosti bez napuštanja poznate zone udobnosti tako je pomeranje ovih granica neophodno da bi se moglo voleti, radovati i kvalitetno živeti. Celog života nešto učimo. Učenje uvek donosi izvestan napor, teškoće, ali zadovoljstvo zbog naučenog briše neprijatnosti iz sećanja. Možemo naučiti kako da prevaziđemo strahove. Možemo naučiti kako da nesputano volimo.

Kada prepoznate u sebi strah od neke nepredvidljive i nepoznate situacije koja zahteva vaše emotivno angažovanje, postavite sebi pitanje: „Šta je tačno to čega se plašim? Šta je najgore što mi se može dogoditi“ ? Zamišljanje najgoreg scenarija je moćna tehnika za prevazilaženje strahova, što naravno ne znači da ćete prestati da se plašite istog trena kada zamislite neželjeni razvoj situacije. Ali ako zakoračite u tu sliku sa bezbedne distance koju vam je omogućila vaša mašta, moguće je da sebi potvrdite izreku da su „u strahu velike oči“, te da u sebi prepoznate junaka kadrog da se sa slikom suoči. Taj proces razumavanja straha može potrajati neko vreme, ali pre ili kasnije dovešće do nekog rezultata. Imajte na umu da je vaš motiv za njegovo prevazilaženje velik i vredan truda, a on glasi: živeti u Ljubavi ili živeti bez nje. Koliko god da je strah od neizvesnosti veliki, zar vas ne plaši više mogućnost da ne upoznate i ne doživite Ljubav?

Pokušaću da nabrojim neke od varijanti „najgorih scenarija“ koje sam osetila na svojoj koži i s kojima sam se susrela kroz odnose sa drugim ljudima:

• ne zadobiti željenu naklonost
• razočarati se
• biti ismejan
• postati predmet ogovaranja
• izgubiti „vrapca u ruci“ zbog „goluba na grani“
• ostati sam sa osećajem tuge
• povećati nesigurnost u sebe zbog još jednog odbijanja.

Ovim primerima neizvesnost smo pretvorili u nabrajanje situacija koje su izvesno moguće. Sada strah od neizvesnosti postaje strah od izvesnih mogućnosti i umesto sa vetrom, sada se možemo uhvatiti u koštac sa vetrenjačama.

Vaša Akademija <3

Photo: Kako dočekati sutra ili strah od neizvesnosti</p><br /><br /><br />
<p>Danas je život nemoguće zamisliti bez neizvesnosti i promena, i u prirodi čoveka je da ih izbegava, da ih se plaši i da veoma nerado napušta svoju zonu komfora. Poznato je, međutim, da je razvoj ličnosti i odnosa u koje čovek stupa nemoguć bez iskoraka iz sopstvene zone komfora. Najčešće se na takav iskorak odlučujemo onda kada više nemamo kud, odnosno kada smo primorani, pritisnuti ili kada nam je poznato stanje postalo nesnosno.</p><br /><br /><br />
<p>Koliko god bio prirodan i uobičajen, strah od neizvesnosti i neuspeha ne bi trebalo ignorisati. Kao i kod svih drugih strahova, onda kada ga imenujemo i s njim se suočimo, pronaći ćemo načine i kako da ga razumemo, a čim ga osvetlimo i osvestimo, možemo početi i da ga prevazilazimo.</p><br /><br /><br />
<p>Strah od neizvesnosti predstavlja prepreku u različitim oblastima čovekovog života. Nas ovde zanima na koji način ovaj strah pravi prepreku na stazi Ljubavi i šta je to što možemo da preduzmemo kako bismo se njome neometano kretali. Jedna od manifestacija ovog straha jeste izražena potreba za kontrolom, kako bi se obezbedila izvesnost, što u odnosima može biti izvor konflikata, nadmetanja i nerazumevanja.</p><br /><br /><br />
<p>U stalnoj želji da sebe prikažemo na što bolji način kako bismo bili prihvaćeni i voljeni, još od najranije mladosti uvežbavamo kako da prikrijemo one osobine i slabosti za koje verujemo da neće naići na odobravanje i blagonaklonost. Vremenom zaboravimo da procena naših osobina uvek predstavlja subjektivan sud onoga koji prosuđuje, a taj, često preki sudija, kreće se u okvirima koje sam ima, a koji su milionima razloga uslovljeni i omeđeni. Veoma retko zastanemo da preispitamo validnost tih procena, tim pre što su one urezane toliko duboko u našu podsvest da ih prirodno doživljavamo kao sastavne delove ličnosti. Tek u nekim izmeštenim okolnostima, najčešće u prisustvu istinske Ljubavi, uviđamo da nas druge oči mogu videti sasvim drugačije i da naše prikrivane mane nekom deluju kao vrline.</p><br /><br /><br />
<p>Pored toga što smo svesni da prikazujemo i otkrivamo samo neke delove sebe, shvatamo da se i drugi ljudi ponašaju na isti način. To je prvi uzrok straha od neizvesnosti koji sprečava prepuštanje, pa čak i upuštanje u duboke i bliske odnose ispunjene ljubavlju. Prećutno svi znamo da će odnos u koji stupamo biti nepotpun dokle god ne skupimo hrabrosti i poverenja da se „razgolitimo“.  Ali ko će to učiniti prvi? Ko je taj koji će rizikovati, ko se ne boji negativne reakcije i mogućnosti da će time razočarati? I tako pristajemo na polovično davanje i primanje, ili ostajemo po strani. Ovako se može živeti godinama. Ali šta ćemo sa onim jutrom kada se probudimo i shvatimo da ustvari nema Ljubavi?</p><br /><br /><br />
<p>Izbor je ponovo u našim rukama, kao što je ceo naš život posledica upravo naših izbora od kojih su neki svesno načinjeni, a većina nije. Kao što nema razvoja ličnosti bez napuštanja poznate zone udobnosti tako je pomeranje ovih granica neophodno da bi se moglo voleti, radovati i kvalitetno živeti. Celog života nešto učimo. Učenje uvek donosi izvestan napor, teškoće, ali zadovoljstvo zbog naučenog briše neprijatnosti iz sećanja. Možemo naučiti kako da prevaziđemo strahove. Možemo naučiti kako da nesputano volimo.</p><br /><br /><br />
<p>Kada prepoznate u sebi strah od neke nepredvidljive i nepoznate situacije koja zahteva vaše emotivno angažovanje, postavite sebi pitanje: „Šta je tačno to čega se plašim? Šta je najgore što mi se može dogoditi“ ? Zamišljanje najgoreg scenarija je moćna tehnika za prevazilaženje strahova, što naravno ne znači da ćete prestati da se plašite istog trena kada zamislite neželjeni razvoj situacije. Ali ako zakoračite u tu sliku sa bezbedne distance koju vam je omogućila vaša mašta, moguće je da sebi potvrdite izreku da su „u strahu velike oči“, te da u sebi prepoznate junaka kadrog da se sa slikom suoči. Taj proces razumavanja straha može potrajati neko vreme, ali pre ili kasnije dovešće do nekog rezultata. Imajte na umu da je vaš motiv za njegovo prevazilaženje velik i vredan truda, a on glasi: živeti u Ljubavi ili živeti bez nje. Koliko god da je strah od neizvesnosti veliki, zar vas ne plaši više mogućnost da ne upoznate i ne doživite Ljubav?</p><br /><br /><br />
<p>Pokušaću da nabrojim neke od varijanti „najgorih scenarija“ koje sam osetila na svojoj koži i s kojima sam se susrela kroz odnose sa drugim ljudima: </p><br /><br /><br />
<p>• ne zadobiti željenu naklonost<br /><br /><br /><br />
• razočarati se<br /><br /><br /><br />
• biti ismejan<br /><br /><br /><br />
• postati predmet ogovaranja<br /><br /><br /><br />
• izgubiti „vrapca u ruci“ zbog  „goluba na grani“<br /><br /><br /><br />
• ostati sam sa osećajem tuge<br /><br /><br /><br />
• povećati nesigurnost u sebe zbog još jednog odbijanja.</p><br /><br /><br />
<p>Ovim primerima neizvesnost smo pretvorili u nabrajanje situacija koje su izvesno moguće. Sada strah od neizvesnosti postaje strah od izvesnih mogućnosti i umesto sa vetrom, sada se možemo uhvatiti u koštac sa vetrenjačama. :)</p><br /><br /><br />
<p>Vaša Akademija <3