Da „Zakon privlačenja“ deluje, to je čak i fizika dokazala. Ali, činjenica je da nekada ne privučemo baš ono što želimo. Zašto? Ljudi nisu svesni koliko je važno da u svim stvarima poštuju univerzalnu (Božju) inteligenciju i da uvek kada imaju neku želju ili nameru, upute molitvu da im se ispuni želja, ali na način koji je za njih najbolji. Egoistična težnja da se ispuni baš ono što mi mislimo da nam treba je samo produkt našeg ega. Često, ne privučemo ono što želimo zato što nismo tražili na pravi način i nismo dovoljno precizni kada nešto poželimo, neke stvari podrazumevamo, neke stvari zanemarimo…

Siguran sam da ste čuli ste za mnogo ovakvih istinitih priča: želimo da privučemo putovanje na neku egzotičnu destinaciju. Učinili smo sve i došao je trenutak kada užurbano krećemo ka aerodromu na avion koji poleće tačno u 14:00 da nas odvede u zemlju iz snova. Odjednom, događaju se neka nepredviđena „čuda“, potpuni kolaps u saobraćaju i šansa da stignemo na avion je ravna nuli. Mi smo van pameti, trčimo prema aerodromu i u jednom trenutku ugledamo svoj avion kako poleće prema nebu. Odlazimo kući razočarani… Nakon par sati gledamo vesti i čujemo da je avion kojim smo trebali leteti pao u okean i da su svi putnici i članovi posade izgubili život. I šta onda radimo? Zahvaljujemo Bogu što nismo stigli na avion. U samo par sati naša svest o Bogu poprima drugačije dimenzije – u jednom trenutku je „zaboravio na nas i izneverio nas”, a u drugom trenutku smo mu neizmerno zahvalni.

Nismo svesni koliko je važno da uvek kada imamo neku želju ili nameru uputimo molitvu da nam se ispuni želja, ali na način koji je za nas najbolji. Egoistična težnja da se ispuni tačno ono što mi mislimo da nam treba je samo produkt niže inteligencije (ega) i ne treba na njoj slepo insistirati, jer često se ispostavi da nam ispunjenje te želje nije donelo nikakvu dobrobit.

Takođe, kada ne dobijemo nešto što želimo, isto tako treba zahvaliti Bogu kao da smo dobili. Jer, odgovor u vidu neispunjenja određene želje je poruka iz sfere više inteligencije – ili željeno nije za nas, ili nismo dovoljno otvoreni da to dobijemo. Ako smo, uprkos svemu, izrazili zahvalnost i neutralizovali svoje nezadovoljstvo, ostali srećni i mirni iznutra, onda smo pokazali da smo dovoljno veliki i taj Božji dar nam se može dati. Trebamo znati da nas negativni osećaji i sumnja u višu inteligenciju udaljavaju i odvraćaju od cilja.

Često se ljudi pitaju zašto ne mogu vizuelizirati neku situaciju za sebe. Nema tu puno mudrosti, to je zato što ne puštaju svetlo unutra, ne dozvoljavaju sebi da se otvore dovoljno prema spoljašnjem svetu. Moramo znati da nismo samodovoljni i da ne možemo delovati nezavisno od ostatka univerzuma. Moderna fizika je dokazala da u svemiru ne postoji praznina i da prostor oko nas nije prazan već predstavlja informaciono polje u kojem je sadržano svo znanje koje postoji.

Greg Braiden je to polje nazvao Božanskom matricom u kojoj se stvari materijalizuju prema tačno određenim zakonitostima, te da je osećaj iz srca ono što stvara našu realnost. On tvrdi da srce ima 100 puta jače magnetno polje od mozga i da preko njega i osećaja koje ono emituje komuniciramo sa Božanskom matricom.

Tako se i vizuelizacija ne sprovodi na mentalnom nivou, već na nivou osećaja. Tek kada smo u stanju potpuno ući u određeni osećaj, mi nemamo problem da stvorimo kakvu god želimo sliku na našem mentalnom ekranu. Na primer, kada smo u stanju stvoriti osećaj zadovoljstva koji imamo dok se sunčamo na plaži, nama uopšte nije problem vizuelizirati tu sliku i videti sebe kako ležimo na pesku, videti palme, suncobrane itd. Mi smo u mogućnosti da se u potpunosti preselimo u tu sliku tek kada smo osećajem u njoj. Bez toga, sve ostaje na nivou mašte i samo hladna, beživotna slika na mentalnom ekranu.

Kada ne dopuštamo da svetlo ljubavi prodre u naše srce i pomeša se sa nama i u nama, mi smo u stanju nepoverenja, verujemo samo nekim svojim egoističkim silama koje nas drže odvojenim od Božanske matrice u kojoj se nalazi sve što nam je potrebno.

Znam sta zelim