stres1

Osnivač pojma „stres“ Hans Selie je prvo rekao: „Stres je smrt“. Prošle su godine njegovih israživanja i on je definiciju stresa promenio. Ona je sada bila sasvim drugačija i glasila je: „Stres je život“. Drugim recima, glavna opasnost se ne krije u samom mehanizmu stresa, već u pogrešnom odnosu koji imamao prema onome što zovemo stres. Ako situaciju u kojoj smo se našli procenimo da je opasna po nas, dolazi do stresa, koji oslobađa naše unutrašnje potencijale, pomažući mu tako da preživi. Kao prvo, stres podstiče na akciju, potrebu da se nešto, bilo spolja bilo iznutra promeni. SpoIjašnje aktivnosti su usmerene ka tome da nas zaštite fizički, to je takozvani taktički oblik preživljavanja. Unutrašnje promene su usmerene na takozvani strateški vid preživljavanja u perspektivi.

Biolozi su sproveli jedno interesantno istraživanje. U određenoj koloniji mikroorganizama broj mutanata se kretao u prošeku 2-3 %. Po pravilu oni ne žive dugo. Ranije su na njih gledali kao na otpad date kolonije. Međutim, kako uslovi života postaju sve nepodnošljiviji, njihov procenat se penje i do 30 %. Nastaju primerci koji se odlikuju sasvim drugačijim sposobnostima. Zahvaljujući njima čitava kolonija preživljava.

Na primeru čoveka se ovaj mehanizam može jednostavno primeniti. Periodične unutrašnje i spoljašnje destabilizacije su neophodne da bi se razvila sposobnost adaptacije na spoljašnju sredinu. Istraživanja antropologa su dokazala da je uticaj negativnih klimatskih i drugih promena na planeti presudno uticao na razvojčoveka. Ako prestane da jede, čovek će umreti, ali ako s vremena na vreme gladuje, živeće duže nego obično. Tako da je stres neophodan ne samo za razvoj njegovih adaptilnih sposobnosti, već i za njegov razvoj uopšte. Ostaje da objasnimo u kojim slučajevima je stres opasan, a u kojim koristan.

Postoje tri vrste stresa, klasifikovanih u odnosu na kategoriju vremena. Stres kao neprijatna situacija koja nas je zadesila u sadašnjosti; stres kao nešto što nam se desilo u prošlosti ili obrnuto, kada žalimo za nečim što isto tako pripada prošlosti; stres kao strah od budućnosti.

Razmotrimo prvi vid stresa: Naučnik Ibn-Sina je u srednjem veku sproveo slodoći eksperiment. Zdravu i uhranjenu ovcu je vezao na pet metara od vuka. Nakon tri dana ona je umrla.

Drugi primer: Ovca rađa mrtvo jagnje. Njen organizam jo toliko zatrovan da je ništa više ne može spasti. Stavljaju prod nju tek rođeno jagnje od druge ovce. Ona počinje da ga hrani, stajo na noge i preživljava smrtonosno trovanje.

Treći primer: Čopor majmuna plaše iznenadnim /vukom sirene. U panici oni beže što dalje sa tog mesta. Pre toga jo jodnn majmun vezan tako da ne može da se pokrene. Kao poslodica svega, kod njega dolazi do infarkta.

Šta se desilo u prvom slučaju? Stres oslobađa potencijalnu snagu koja treba da nns zaštiti, kada prelazimo na jedan novi, ubrzani i siloviti režim života Modutim, ako on potraje, onda dolazi do nervne i energetske istrošonostl, koja može dovesti do bolesti i smrti. Znači umeće da so na vromo izvučemo iz stresnog stanja nam dozvoljava da sačuvamo zdravlje i snagu neophodnu za naš dalji razvoj. Čovek je sličnim situacijama stalno izložen, samo što se „vuk“ nalazi na većem rastojanju.

Svako od nas se nalazi u situacijama koje direktno ih indirektno ugrožavaju naše zdravlje, karijeru, komoditet i životnu situironost, nekada i sam život. I ako s vremena na vreme menjamo ntnm života, situacije u kojima se nalazimo, stres više neće biti konstantan već doziran, kada prestaje da bude opasan već postaje koristan Zaljubljenici u turistička putovanja, planinarenje, prirodu, sportsko aktivnosti, nastoje da se izvuku iz stresa i neprijatnih situacija vezanih za kuću i posao. Drugim recima, stresom se može upravljati, možemo ga transformisati, kao što se iz otrova pravi lek.

Zamislimo situaciju: vuka smo privezali tako da nije u stanju da se pomera, a ovcu smo stavili na njega, ili odmah uz njega. Stres će kod ovce proći mnogo brže i ona će preživeti, jer za nju vuk više neće biti samo izvor smrti, već živo biće koje ima isto krzno, određen miris, odlikuje se određenim pokretima i si. U početku će stres biti toliko velik da će sigurno doći do pomračenja svesti i panike, ali će se kasnije odnos prema izvoru stresa i opasnosti promeniti. Menjajući odnos prema stresu možemo znatno smanjiti njegov uticaj.

Ako je kod čoveka već došlo do formiranja uvreženog mišljenja da od stresa treba što pre pobeći ili ga se na neki drugi način osloboditi, onda takav jednostrani pristup može da izazove probleme.

Zamislite da na poslu gde radite imate saradnika koji vam je antipatičan. Niti možete da napustite posao a niti da trpite njegovo prisustvo. Ako ovo stanje potraje dugo, ono će negativno uticati na vaše psihofiziološko zdravlje. Zamislite sada drugi pristup istom problemu: prvo razmišljate i pokušavate da odredite šta je to što vam se ne sviđa u tom čoveku, zatim mu prilazite i zapodevate razgovor sa njim. Trudite se da što više saznate o njemu i njegovoj porodici. Činite to sve dok se ne pojave topla osećanja. Zamislite tog čoveka kad je bio beba. Šta je to što mu nisu pružili njegovi roditelji? Čim se topla osećanja ustale u nama, stres će nestati. Drugim recima, ako uspemo da sačuvamo dobrodušnost u sebi i sposobnost da u svakom čoveku vidimo njegovu dobru stranu pomaže nam da promenimo naš odnos prema stresu i na taj način ga smanjimo.

Zamislite sada situaciju da se vaš pokušaj da povedete razgovor s tim čovekom završio osudom i vređanjem sa njegove strane. Koliko god čudno zvučalo, u vama će se pojaviti osećanje dobrodušnosti i radosti i sledećeg dana ćete sasvim spokojno proći pored njega.

Šta je do toga dovelo? Ispoljili ste pretenzije i očekivanja koja ste dugo u sebi gajili prema tom čoveku, tj. pokušali ste da uspostavite kontrolu nad stresnom situacijom. i ako bi ovca neprestano blejala od užasa, možda ne bi umrla. Dugotrajno i neprekidno precenjivanje određenih situacija u životu može dovesti do teških bolesti i drastičnog opadanja stvaralačkih potencijala. Prostim jezikom rečeno, čovek može da vidi vuka i tamo gde ga nema. Kao posledica oštrog kritikovanja ljudi i sredine u kojoj živimo, fiksacija f samo za negativnu stranu života, dovodi do trajnog podsveinog stresa, a zatim i do bolesti i opadanja duhovnih potencijala.

Ozlojeđene i žučne osobe koje stalno guše u sebi topla, prijateljska osećanja snižavaju svoje sposobnosti adaptacije i pravilnog poimanja svog okruženja. Pre ili kasnije, unutrašnja agresivnoat, gušenje ljubavi i dobrodušnosti će narušiti ne samo fizičko već I psihičko zdravlje što se ispoljava u vidu opadanja stvaralačkih potencijala i sposobnosti. U koncentracionim logorima gde su ljudi bili izloženi konstantnom stresu, prvi su umirali kriminalci, kao i ljudi koji su lako padali u očaj i ozlojeđenost. Poslednji su umirali aristokrate i vernici odnosno, ljudi kod kojih su dobrodušnost i ljubav bili najvažniji principi.

Dugi niz godina su američki naučnici sprovodili istaživanja nastojeći da otkriju uzroke bolova u stomaku koji su se javljali kod dece u prvim godinama života. Obrađeno je nekoliko hiljada slučajeva. Rezultati istraživanja su pokazali da od tih bolova pate deca čiji su se roditelji u toku trudnoće i pre nje veoma nervirali i brinuli. Negativne emocije i neprevladan stres kojem su roditelji izloženi pre i za vreme trudnoće, prenosi se ne samo na njihovu decu, već se kod njih još više intenzivira.

Istraživanja sprovedena na stotine slučajeva, pokazala su da neprevladani stresovi roditelja još iz vremena njihovog detinjstva mogu negativno uticati na karakter, zdravlje i sudbinu njihove dece. Zato je otkrivena tehnika koja nam pomaže da ispravimo greške koje smo učinili u prošlosti zbog pogrešnog stava i nepravilnog odgovora na stres. Potrebno je da sebe prvo dovedemo u stanje opraštanja, ljubavi i dobrodušnosti, a zatim se u mislima vratimo u događaje koji su bili stresni po nas. Sa novim stavom i osećanjem ljubavi i dobrodušnosti u sebi, razmotrimo ponovo te slučajeve, desetine i stotine puta ako je potrebno. Tada će blagotvorna promena koja nastaje, delovati ne samo na dušu roditelja, već i njegove dece. Koristeći se ovom veoma delotvomom tehnikom, koja je u praksi dala odlične rezultate, roditelji mogu puno učiniti da se sposobnosti njihovog deteta po pitanju prevladavanja stresnih situacija povećaju.Radeći na ovaj način na sebi, roditelji su pomagali svojoj deci da se oslobode ne samo fizičkih, nego i psihičkih bolesti.

Na bolest treba gledati kao na pomoć koja nam dolazi u trenutku jakog stresa koji nismo u stanju da prevaziđemo. Fizička ili psihička bolest deluju kao faktor destabilizacije organizma. Jedan stres biva istisnut drugim. Bolest istiskuje svaki drugi stres i on se mnogo mirnije prihvata. Drugim recima, sposobnost savlađivanja stresa, razvijanje dobrodušnosti, spremnost da se toplo i brižno posvetimo drugima rečju i delom, da radimo na sebi menjajući svoj karakter, pomaže nam da se izlečimo od mnogih bolesti.