stres2

Zamislite da ste uvredili dva čoveka koja različito na to reaguju. Očekivanja jednog su izneverena, on to javno pokazuje i trudi se da promeni situaciju. Što je on aktivniji u svojim pokušajima da ustanovi razloge zbog čega se konflikt desio, manje će trovati svoju dušu negativnim emocijama. Drugi je takođe uvređen, ali ništa ne preduzima. već ostaje pasivan. Kao posledica takvog njegovog držanja i stava, on se može razboleti. Naša sposobnost da prevladamo stres zavisi od toga koliko smo aktivni u tom trenutku, koliko smo spremni da negativnu emociju stresa pretvorimo u druge oblike aktivnosti. Najnovija istraživanja američkih naučnika u oblasti dugovečnosti su pokazala da su dva faktora presudna za dugovečnost. To su dobrodušnost i akcija. Ti faktori su se u praksi pokazali kao uslov za uspešno prevladavanje stresa.

Kada na stres reagujemo agresijom i ljutnjom, to je u stvari podsvesna želja da uništimo uzročnika stresa. Ako naučimo da se pravilno zaštitimo, duša će nam manje biti zatrovana ozlojeđenošću i posledicama neprevladanog stresa. Zamislimo slučaj iz života. Prilikom kupovine stana mene su prevarili. Pošto ne znam na koju stranu da krenem, kome da se obratim i šta da preduzmem, u meni će bes i mržnja sve više rasti. Međutim, ako trezveno razmislim, obratim se advokatu ili prijateljima za savet šta je najbolje da učinim u konkretnoj situaciji, agresivne emocije polako pretvaram u osmišljenu akciju. Postoji još jedan važniji momenat a to je da, ako sam ranije proanalizirao sve moguće negativne varijante koje bi mogle da mi se dese, onda ću mnogo lakše prevladati stres kada se neka od njih desi. Znači, jedan od uslova prevladavanja stresa je prethodna priprema za njega.

Prihvatanje stresa kao nečega što je neophodno za moj psihofizički razvoj, blagovremeno me priprema za njega i pomaže da ga uspešno prevladam.

Kada su vojnici Ruskog cara Petra I boravili u Parizu i kada su nakon boravka u sauni krenuli da se kupaju u zaleđenoj reci, prethodno razbijajući led da bi mogli da uđu u nju, građani Pariza koji su se tu zatekli pomislili su da su oni odlučili da izvrše kolektivno samoubistvo. Za veselog i dobrodušnog čoveka ledena voda je lek. U Rusiji je prema tradiciji u sauni zabranjeno svađati se i vređati psovkama. Ko u saunu dođe iznerviran i lošeg raspoloženja, vrlo lako se može razboleti.

Pre sto godina, ljudi koji su pretrpeli brodolom i koji su bili prinuđeni po nekoliko dana da budu bez hrane, od iznurenosti su umirali. Danas kada se zna da se gladovanje može koristiti u terapijske svrhe, ljudi se izlažu dobrovoljnom gladovanju koje traje 20, 40, 50, 70 dana, pri čemu ne dolazi do fatalnog iznurivanja organizma. Istraživanja koja su se bavila gladovanjem otkrila su da, ako se u vreme gladovanja čovek nervira i brine, to može loše uticati na njegovo zdravlje i tada treba prekinuti sa gladovanjem.

Nemogućnost da se prevlada određen stres, dovodi do stanja svesti koje postaje pogodno tlo za ostale stresove sa kojima stupa u rezonanciju. Stalno nailazeći na jednu te istu stresnu situaciju, koja izaziva u nama agresivne emocije toliko štetne po našu sposobnost prilagođavanja okruženju, ne primećujemo kako na isti način sve više reagujemo i na ostale životne situacije.

Recimo ako je čovek u svom životu jako kritikovao i osuđivao svoje roditelje, on će vremenom početi sve više da osuđuje i sve ostale oko sebe. Uzročnik stresa je veoma često naša pogrešna životna filozofija, kada stalno tražimo krivca u drugom, što neizbežno rađa agresiju u nama, smanjujući našu sposobnost adaptacije. Kada je Rusija prolazila kroz period oslobađanja od kulta ličnosti, kada su mnoge istine izašle na videlo, svi su bili u stanju stresa. Reakcija je bila da se za sve okrivi čovek koji je bio na čelu države – Staljin. Buknule su agresivne emocije, prezir, osuda i mržnja. Sve je to bio stres koji se nije prevladao, što je kasnije dovelo do negativnih posledica. Ljudi koji su bili dobri poznavaoci tadašnjih političkih prilika, govorili su da je Staljin, u stvari, bio sporedna figura i da je Trocki bio najokrutniji lider. Pokazalo se da Staljin ni u čemu nije narušavao one principe koje je postavio Lenjin. Onda je krenula osuda Lenjina. Informacije koje su nakon toga izašle vezane za njega su bile još šokantnije. Zatim se ispostavilo da se on pridržavao principa koji su bili opisani u radovima Marksa i Engelsa. Tek kasnije su ljudi uvideli kako greška nije u pojedincu, već u pogubnoj filozofiji komunizama i sledstveno tome našoj izgrađenoj predstavi o životu.

„Ljudi ne postoje, već samo ideje“- govori jedna drevna indijska izreka. Pravilno razumevanje sveta u kojem živimo, unutrašnji poriv za spoznajom života, pomažu nam da razvijamo sposobnost za savlađivanje sve većih stresova.

Izučavanje prvobitnih, izvornih filozofskih spisa, pozitivno utiče na formiranje ispravne filozofije života a samim tim, lakše se prolazi kroz životne nedaće. Vezivati se za prolazne stvari u životu koje nam pružaju zadovoljstvo nema smisla. Takav stav nam pomaže da ne reagujemo agresivno i da sačuvamo spokoj i dobrodušnost u sebi i onda kada su nam izvori zadovoljstva ugroženi, što je jedini pravi način prevladavanja stresa.

Čovek se razlikuje od životinje po tome što je obdaren sposobnošću imaginacije i apstraktnog mišljenja. Um nam dozvoljava da analizom i upoređivanjem prošlih događaja sa situacijom u kojoj se sada nalazimo izvodimo zaključke, shvatamo okruženje u kojem se nalazimo, što nam pomaže da se lakše na njega adaptiramo.

Mašta nam dozvoljava da oblikujemo svoju budućnost. I što nam je mašta aktivnija, što su predstave koje kreiramo bogatije, to se bolje orijentišemo u sadašnjosti i pripremamo za budućnost. Međutim, stres ne nastaje samo u sadašnjosti. Nekada se on krije u prošlosti ili budućnosti.

Kada se nađemo u stresu trudimo se da promenimo postojeću situaciji ili naš stav prema njoj. Ako nam ta situacija dolazi iz prošlosti ne možemo je promeniti, ostaje nam samo da promenimo stav prema njoj. Međutim, ako i dalje nastojimo da promenimo samu situaciju emotivno se vezujući za nju, žaleći za prošlošću ne prihvatajući ono što se dogodilo, dolazi do psihičkog preopterćenja. Ako je čovek dugo izložen psihofizičkom stresu a u duši nema ljubavi i dobrodušnosti, sve su manje šanse da se iz tog stresa može izvući zdrav. Ako sebi stalno namećemo teške zadatke i obaveze, upinjući se iz petnih žila da ih ostvarimo, to može dovesti do ozbiljnih fizičkih i psihičkih posledica. Psihička opterećenja su mnogo opasnija od fizičkih. Ona su neprimetna, ali njihove posledice kada se jave, duže traju. Njihov razorni uticaj se proteže godinama pa i desetinama godina.

Pre Sigmunda Frojda smatralo se da emocija nestaje bez traga kada nestane i faktor koji ju je isprovocirao. Istraživanja Frojda i Junga pokazala su da se čovek sastoji od više emotivnih slojeva. Postoji površinski nivo razmene emocija, koji reaguje na svakodnevne događaje. Međutim, postoje i dublji emotivni nivoi kojih nismo svesni. Njihov značaj i uticaj može biti čak i veći od onog vidljivog, površinskog. Frojd je otkrio kako naše emocije imaju ogromnu snagu inercije. Čak i kada nestanu sa površinskog nivoa svesti, nastavljaju godinama da žive u našoj podsvesti. Inercija osećanja je neophodna da bi pamćenje normalno funkcionisalo. Bez sposobnosti uma da pamti, razmišljanje ne bi bilo moguće. Razmišljanje podrazumeva sposobnost poređenja dve ili više veličina u prostoru i vremenu. Ako prestanemo da procenjujemo, analiziramo i upoređujemo, proces razmišljanja se zaustavlja.

Osnova naše sposobnosti razmišljanja nalazi se u osećajnom delu našeg bića. Zahvaljujući sposobnosti da osećamo, možemo da razmišljamo. Sve naše emocije postojano održavaju veoma živ kontakt sa okruženjem u kojem živimo, bili mi toga svesni ili ne i to nam pomaže da se adaptiramo na njega. Duboko u našem biću, u osnovi naših instinkata, nalazi se bogato područje emocija koje u sebi krije iskustva iz prethodnih života. One se nasleđuju i, po širini svog dejstva u prostoru i vremenu, daleko prevazilaze opseg svakodnevnih, trenutnih emocija. Bez ovih dubokih, vremenski dugotrajnih i sveprožimajućih emocija, nije moguća adaptacija na neposredno okruženje, pošto svakodnevne emocije koje svakog trenutka razmenjujemo sa okolinom, ishode iz tog dubljeg nivoa. Za sposobnost adaptacije svakog živog bića odgovorni su najdublji nivoi svesti u kojima su pohranjena u latentnom obliku, sva emotivna sećanja preko kojih je moguće stupiti u duboki kontakt sa celom vasionom. Svako živo biće ima mogućnost da preko tog plana u svakom trenutku „zna“ šta se dešava u celoj vasioni. Ta emocija je postojala pre stvaranja kosmosa, ona ga je iznedrila i ona ga i dan danas održava. Ona je najaktivnija u trenutku kada nastaje i kada se formira živo biće, prvo na suptilnom informacionom planu, a zatim i na fizičkom. Ta prvobitna, prostorom i vremenom neograničena emocija je ljubav.

Svako živo biće je s vremena na vreme prinuđeno da se agresivno ponaša, da bi zaštitilo sebe fizički, ili svoju teritoriju za koju je vezano. Naučnici su došli do jednog interesantnog otkrića. Od svih instinktivnih emocija, agresiji je potrebno najduže da se smiri. Zbog toga neki psiholozi smatraju da je agresija najvažniji instinkt kod čoveka i bilo kog drugog živog bića. Jer agresija i jeste vid trenutne adaptacije na okruženje. Što se više oslanjamo i primenjujemo ovaj oblik neposredne adaptacije, to više gubimo sposobnost strateške forme prilagođavanja okolini. Jednostavnije rečeno, ljudi koji su puni agresije, nemaju perspektivu. Oni se jednostavno gase. Ali, kada se agresija dugo zadržava, ona postepeno potiskuje i razara ljubav. Tada dolazi do prekida informacionog kontakta sa vasionom, što se završava bolešću i smrću. Inercija negativnih osećanja kao što su agresivnost, ljutnja, ozlojeđenost, treba da bude što manja, a inercija dobrodušnih osećanja i ljubavi, što veća ako želimo da nivo svojih adaptibilnih sposobnosti održavamo normalnim.

Kada čovek negativno procenjuje neku akutnu situaciju u kojoj se nalazi, tada dolazi do pojave kratkotrajne agresivne emocije, jer svaki negativan stav i procena, aktivira mehanizam agresije. Uticaj straha može biti negativan, ali ne toliko opasan. Ako se kritički i negativno odnosimo prema većoj grupi ljudi, društvu, državi, ili celom čovečanstvu, onda čak i kratkotrajno aktiviranje agresivnog mehanizma, može biti opasno po psihičko i fizičko zdravlje. Ali ako sa negativnim emocijama, osudom i prezrenjem gledamo na prošle događaje, ili žalimo za prošlim vremenima, onda je agresija prema ljubavi, koja se zbog toga javlja, stotine i hiljade puta veća. Analogno tome i naše adaptibilne sposobnosti opadaju. I bilo koji stres koji nam se desi postaje nesavladiv za nas. Prema tome, ako ne menjamo svoj odnos i stav prema događajima iz prošlosti, već i dalje gajimo negativne emocije ili žal za njima, to će drastično smanjiti našu sposobnost prilagođavanja u sadašnjosti. Kada govorimo o stresu vezanim za budućnost, onda se uglavnom tu javljaju emocije straha i nesigurnosti.