„Zahvalan čovek ne može biti nesrećan“, kaže doktor Tom Kosta i dodaje: „Ne možete istovremeno biti i zahvalni i nesrećni.“
Zahvalnost uvek izvire iz srca punog Ljubavi i sa sobom nosi isceliteljsku snagu i moć. Istovremeno, osvetljava Stazu Ljubavi i upoznaje nas sa svojim istinskim Bićem. Ona je nezaobilazan način našeg prepoznavanja sreće, slavljenja Života i upoznavanja sa istinom. Ona nam daje način da vidimo iz perspektive Svevišnjeg, Svevidećeg i da osetimo smisao koji se ne može iskazati rečima.
Sigurno su vam poznate priče o ljudima koji su imali zdravlje, uspeh i blagostanje svake vrste, ali ipak nisu bili srećni. Ono što im je nedostajalo bila je zahvalnost, bez koje nije moguće ni voleti. A onaj koji ne voli ne može ni osetiti istinsku radost i sreću.

Takođe, verujem da su vam poznati mirni periodi u vašem životu kada su problemi ustuknuli pred osmehom i radošću. To nazivam – asfaltiranom deonicom puta. Možda nam se nekada čini da nije fer ono što sledi, ali nema opuštanja: ubrzo ćete naići na deonicu prepunu rupa, a potom i na makadam. Da li ste ikada pomislili da to ima svoju svrhu? Na taj način život sprečava da se vozač uspava. Put je dug i s vremena na vreme potrebna je povećana pažnja, kao i znanje i iskustvo, a oprezna vožnja uči nas i strpljenju od kojeg ponekad zavisi sve.

Iznanađujuće je sa koliko prirodnosti dočekamo te mirne dane i povoljne vetrove za naše putovanje. To nam se čini nekako pravedno i prirodno i za takve dane isto nađemo odmah opravdanje. Ne čujemo skoro nikada da neko kaže: „Zašto mi se sve ovo dobro dešava? Čime sam to zaslužio?“ A kada nam se loše dešava, tada se uvek pitamo zašto baš nama i čime smo mi to zaslužili! Čini mi se da dobro uvek olako primamo, a da na loše nikako ne pristajemo šta god to „dobro“ ili to „loše“ u našoj realnosti značilo (jer svako naše loše nedrilo je nešto dobro i iz svakog gubitka rađao se izdanak nove radosti i nove snage).

Evo jedne priče koja to potvrđuje:

Živeo jednom jedan veoma star siromašan Kinez koji je imao samo sina jedinca i jednog konja. Međutim, jednog dana konj je pobegao. Kada su čuli za tu vest, svi stariji stanovnici grada su došli da ga uteše govoreći: „Kakva te je nesreća snašla da ti je pobegao konj!“ Starac pogleda u njih i reče: „Otkud znate da je to nesreća?“

Nekoliko dana kasnije konj se vratio sa šest divljih konja. Kad to videše, meštani ponovo dođoše kod njega i rekoše: „Kako si sada srećan kada imaš sedam konja.“ Starac je razmišljao trenutak, pa odgovorio: „Otkud znate da je to sreća?“ Tog popodneva starčev sin odluči da uzjaše divljeg konja. Pao je i ostao bogalj. Sada se meštani okupiše ponovo i rekoše: „Kakva te je nesreća snašla da ti je sin pao sa konja i ne može da hoda!“ Starac im odgovori na isti način: „Otkud znate da je to nesreća?“ Meštani se zbuniše i raziđoše.

Sledećeg dana carevi ljudi su došli u taj isti grad. Imali su naređenje da naprave popis mladih, sposobnih muškaraca za građenje zida od deset hiljada kilometara. Svi mladići iz grada su odvedeni, svi osim starčevog sina. Kada se to dogodilo, meštani su bili sigurni da su konačno shvatili starčevu mudrost. Ponovo su došli kod njega i rekli: Kako si srećan da ti sina nisu odveli da gradi zid.“ Starac ih opet upitao: „Otkud znate da je to sreća?“

U tom trenutku svi meštani su se potpuno zbunili. Razišli su se, a potom održali zbor. Vratili su se starcu i rekli: „Razgovarali smo i složili se da si ti najmudriji čovek u Kini. Smatrali bismo velikom srećom kada bi nam ti postao starešina.“
Starac raširi ruke u očaju i reče: “Otkud znate da bi to bila sreća?“ Ne želim da se toga prihvatim.“ I ode.

Zahvalnost je ta koja čini da dobre pojave osetimo iznutra i dopustimo im da nam donesu sreću i radost i pomaže nam da neželjene podnesemo bolje i iskoristimo ih kao naše prilike za rast i sazrevanje; ona tera nesreću daleko od našeg srca, ona nas uči da sreća i zadovoljstvo nisu iste pojave; ona je naš putokaz do sopstvenog srca i do srca naših najbližih, ona je naš način davanja i primanja Ljubavi!
Naravno da je teško osetiti zahvalnost u trenucima kada nas pritiska neka nevolja, kada trpimo gubitke i kada nas bolest pohodi. Ali zahvalnost ne treba da bude rezultat onoga što nam se dešava, već naš stav koji ćemo uvežbavati i negovati, koji će nam vremenom postati navika. Zahvalnost nam pomaže da pomerimo fokus sa onoga što nemamo i što gubimo na ono što već imamo i dobijamo. Ona je odličan način za preusmeravanje pažnje sa negativnog toka na pozitivan.

Zato, praktikujmo izražavanje zahvalnosti svakodnevno, direktno izgovaranjem, meditacijom, zapisivanjem, nabrajanjem svega onoga na čemu možemo biti zahvalni, od sitnica do najvažnijih vrednosti. To možemo raditi uveče pred spavanje, jer njome slavimo protekli dan uz kretanje, puno poverenja, ka novom danu i novim darovima.
Na ovaj način ćemo privući u život divne stvari i prave osobe koje će nam ulepšati život. Zato, blagodarite na sreći, veličajte lepote života, podsećajući se stalno da na svemu treba biti zahvalan Zahvalnosti!

Ja sam stvarnost! Ja sam Ljubav! Ja sam Apsolut! Hvala Bogu na svemu što imam i na svemu što nemam!

Vaša Akademija <3

Red-hearts-candles-full-hd-wallpaper