Danas smo više nego ikada pre suočeni sa Nesanicom. Svedoci smo da je broj ljudi koji duži ili kraći period pati od nesanice veoma veliki, pa je stoga i potrošnja tableta za spavanje jednako velika.
Znamo svi koliko je san važan, i da je to nagonska poreba čoveka kao što je to hrana ili seks. Znamo, da kada nismo dobro spavali, osećamo umor i razdražljivi smo, nedostaje nam koncentracija za obavljanje jednostavnih dnevnih zadataka, i jedino na šta u tim trenucima mislimo je SAN.

No, da li svi baš umemo da spavamo?I to je danas velika filozofija i umeće, potreba o kojoj bi trebalo više da se priča i piše. Ne spavamo dobro iz različitih razloga: nemamo dobar jastuk ili udoban krevet, previše topla ili hladna prostorija za spavanje, buka, ili ipak nagomilani problemi tokom dana i strahovi. Svako ko ima probleme sa spavanjem treba za sebe da ispita šta je uzrok njegovog lošeg sna i da radi na tome ozbiljno. Jer san je kao i java, za nas jednako važan i njegov nedostatak može da dovede do ozbiljnih bolesti.

San je čudna pojava. Svi spavamo, a da nismo morali da učimo kako se to radi. Trećinu života prespavamo. Pa ipak, u svetu snova mnogi od nas vide neku nadolazeću opasnost. I snove ne shvatamo ozbiljno, pa obično kažemo: „To je bio samo san“. Ne shvatamo značaj proživljenog u snu, iako ga doživljavamo sa istim emocijama i intenzitetom kao i javu. Odakle ovaj stav potiče?

Odakle dolazi verovanje da je naš život koji vodimo danju stvarniji od onog u snovima? Lako možete da preokrenete situaciju, da iskoristite kao misaonu igru i zamislite da u snu vodite stvarni život, koji traje, a koji je isprekidan fazama budnog stanja koji odgovara našoj javi. Obe svesti, budna svest i svest u snovima se međusobno kompenzuju i jedna nije manje važna od druge. Danu odgovara budno stanje, život, aktivnost, a noći nesvesno, tama, mir i smrt.

Svako padanje u san je mala smrt za nas. Tako vežbamo umiranje. Ovo zato što u snu nema kontrole, namera, sve aktivnosti utihnu. San zahteva predavanje nepoznatom. Poverenje. Prepuštanje. San ne može da se iznudi. I kad to pokušamo, mi ga onemogućavamo da dođe. Ono što možemo je da stvorimo uslove i da čekamo da nas obuzme, jer čak i posmatranje nam je zabranjeno – ono bi takodje sprečilo da utonemo u san.

Sve što san i smrt sami po sebi jesu, ne spada u jače strane čovečanstva. Čovek se uvek bojao smrti, iz razloga što se u životu suviše veže za ljude i stvari, ponos, aktivnosti,rad, intelekt…suviše se drži kontorle. Zato nam predavanje, prepuštanje i poverenje nisu bliski, to nije naša kultura življenja. Otuda nam je i smrt najsrtrašnija pojava koja nas muči. Otuda i nesanica kao bolest savremenog sveta, koji zbog sve više obaveza ostaje zarobljen u dnevnom svetu.

Ipak, mi čeznemo za snom i osećamo njegovu važnost kako bismo normalno funkcionisali i bili aktivni. San je taj koji nas svakodnevno vodi u nepoznate delove naše duše, da proživimo ono što inače ne živimo i tako nas ponovo dovodi u ravnotežu.

Danas čovek ne pravi nikakvu pauzu između dana i noći, već svoje probleme prenosi u san. Tako dan prenosimo u noć, kao i što hoćemo metodama dnevne svesti da analiziramo noćnu svest, noćnu stranu duše.

Probleme sa snom možemo svrstati u dve grupe:

1. Nesanica zbog nesposobnosti prepuštanja
2. Preterana pospanost

Ljudi koji pripadaju prvoj grupi su su oni kojima nedostaje poverenje i koji ne mogu da se prepuste tako lako nepoznatom. To su ljudi koji sve vole da drže pod kontrolom. Takvi ljudi moraju raditi na tome da se pomire sa suprotnom stranom svesti, što će im doneti pravi odmor i san.

Druga grupa ljudi su oni ljudi koji se teže mire sa aktivnostima u toku dana, koji se boje da preuzmu odgovornost za svoje obaveze i svoj život. Ovakve osobe se teško bude i one bi trebalo da razmotre koje su to aktivnosti u toku dana koje se od njih zahtevaju, a koje izazivaju strah..
Takva osoba beži us svet snova, u nesvesnost detinjstva i trudi se da izbegne bilo kakvu odgovornost. U ovakvim slučajevima tema je Beg u nesvesno.

I buđenje je malo rođenje. Rađanje i dolaženje svesti može biti jednako naporno kao i san i smrt. Problem leži u jednostranosti. Kada prihvatimo i jednu i drugu stranu moći ćemo da uživamo u u obema stvarnostima bez straha. Tada ćemo biti i zdraviji i psihički fizički.

Ako se susrećete sa ovakvim stanjima, postavite sebi sledeća pitanja:

1. Koliko sam zavistan od kontrole i intelekta?
2. Da li mogu da se opustim i prepustim?
3. Da li se dobro brinem o noćnoj strani duše?
4. Koliko se bojim smrti?
5. Da li bežim od dogovornosti i kada?

Kakva su vaša iskustva sa snovima i spavanjem?

Vaša Akademija <3

‪#‎san‬ ‪#‎nesanica‬ ‪#‎smrt‬ ‪#‎život‬ ‪#‎java‬ ‪#‎ravnoteža‬ ‪#‎misaodana‬