To što smo ovde sve ovo nabrojali, nije slučajno i nije samo „hleba i igara“ za plebus. A šta je onda? Nije uopšte plitko i jednostavno, kako bi neko možda mogao da to sebi predstavi. Treba mnogo vremena i prostora da bi se sve ovo objasnilo, a mi ćemo se zadržati samo na (pa nama) najvažnijim stvarima.

Nakon sloma Otomanske i Austroguarske imperije, nakon potpisivanja San-Stefanskog mira, te nakon Berlinskog kongresa (1878. godine) na istoku Evrope se osnažila jedna sila – pobednica rusko-turskog rata – RUSIJA. Rusija je postala ozbiljna pretnja tadašnjoj jedinoj pravoj svetskoj sili – SAD i jedna svetska sila koja je mogla da predstavlja pretnju tadašnjim (a i sadašnjim) „vladarima sveta“ u senci. Ruska carska porodica Romanov je tih decenija bila na vrhuncu svoje moći (dinasija Romanov je vladala Rusijom od 1613. do 1917)…

Svi kasniji događaji (Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija u Rusiji, Drugi svetski rat, Korejski rat, Praško proleće, Vijetnamski rat, pad Berlinksog zida, „Kuvajtska kriza“ i okupacija Iraka, „Arapsko proleće“, itd.) za cilj su imali uništenje Rusije ili ograničavanje njenog uticaja u svetu, kako bi se nesmetano nametnula jedinstvena pravila koja „propisuje“ jedna mala grupa ljudi, odnosno kako bi se pokorio ceo svet i „naterao“ da radi u njihovu korist.

Zvuči kao „teorija zavere“? Novi svetski poredak? Navešćemo neke činjenice, na osnovu kojih i sami možete da izvedete zaključak. Jedna velika mašinerija je u pogonu kako bi se svi ljudi na planeti stavili pod kontrolu nekolicine. Kada kažemo nekolicine, taj broj nije veći od dvadesetak ljudi, koji zaista „vuku sve svetske konce“ i par hiljada njihovih najbližih rođaka, kumova, prijatelja, jer ipak ne mogu oni sami celu tu mašineriju da drže sami pod kontrolom.

A u čemu se ogleda ta „mašinerija“? Nekoliko stvari je u pitanju: (1) prva stvar je staviti ljude u moderni robovlasnički odnos. To se radi preko kredita pre svega državama, preko Ujedinjenih nacija, Međunarodnog Monetarnog Fonda, Svetske Banke, ali i čitavog niza „satelitskih tela“ koje nemaju očigledan finansijski uticaj, ali itekako utiču na „ispumpavanje“ bogatstva malih država, u korist nekolicine „vladara sveta“, kao što su Svetska trgovinska organizacija, Svetska zdravstvena organizacija itd. Kako mehanizam funkcioniše je veoma prosto – da bi neka država dobila kredit, mora da ispuni „neke“ uslove, koji su takvi da stavljaju tu državu u „robovlasnički odnos“. Ovde nećemo elaborirati mehanizme, to možete pročitati na mnogo mesta na internetu… Dalje (2) ljude u sopstvenoj državi (SAD), ali i u svim ostalim, treba staviti u robovlasnički položaj. To se radi „komercijalnim“ kreditima za kuće, stanove, kola, potrošačkim kreditima… I taj mehanizam je jednostavan – npr. odobri se nekoj osobi kredit na 30 godina za stan i čovek postaje „ekonomski rob“ do kraja života, koji radi od 9 do 5, koji potroši bar 2 sata u dolasku/odlasku sa posla, i koji iz straha od gubitka posla, od gubitka kuće, od gubitka svega što čini njegov život, pristaje na sve vrste izrabljivanja, zarad „otplate kredita“, zarad „života“. Da ne bi mnogo razmišljao o svojoj „zloj sudbini“, tom „ekonomskom robu“ treba dati privid da je on slobodan, da mu je život lep i da može da radi šta želi. Kako? Pa treba ga „zabaviti“ i zaposliti mu mozak nakon što dođe kući posle napornog rada. Zato je smišljena (3) industrija zabave, kojoj je cilj da tog „običnog čoveka“ potpuno zaglupi i odvuče od „opasnih“ sadržaja tipa knjige, seminara, uopšte bilo kakve vrste aktivnosti koje bi pomogle osvešćivanju i duhovnom rastu ljudi. Međutim, kako svako čudo traje „tri dana“, tako se i industrija zabave mora menjati iz dana u dan i davati sve „šokantnije“ sadržaje. Mora se servirati različita vrsta zabave – (a) sport (od fudbala, košarke, preko bilijara do maričkog fudbala, hokeja, ragbija, itd), (b) filmovi i serije („sapunice“ su nekada imale po 20 epizoda i prikazivale se jednom nedeljno, a danas one imaju 100, 200, 500 epizoda, prikazuju se svakog radnog dana; zatim serijali koji traju po nekoliko „sezona“, filmovi u nastavcima tipa Rambo 1,2,3…) Kroz filmove nam se „vladari“ čak i rugaju, jer „pljusnu“ ljudima u lice mnogo toga što će im tek raditi, a ljudi to prihvataju prvo sa nevericom, pa onda malo „razmisle“ o tome i „prihvate“ da je to „samo na filmu“. Tako su se prvi „mobilni telefoni“ pojavili prvo na filmu, „putovanja“ kroz ljudski organizam mikro kamerama, putovanja u svemir, telepatska komunikacija… Pa Orvelovu „1984.“ su mnogi smatrali „smešnom“ kada se pojavila. „Najnovija“ moda su (c) „rijaliti“ programi. Ovde kod nas smo gledali Velikog brata, Farmu, Domaćine oženi se, 48 časa svadba, itd.

A kuda nas sve to vodi?

Svedoci smo da je poslednjih par decenija vidljiva borba za prava „ugroženih grupa“ kao što su homoseksualne grupe, kroz razne muzičke festivale (Evrovizija – i pobednik „Končita Vurst“), kroz „Parade ponosa“, kroz javne nastupe malobrojnih pripadnika „ugroženih“ grupa u javnosti.  Cilj je promocija destrukcije porodice kao osnovne ćelije rasta i razvoja jedne zajednice, odnosno uništenja jedne paradigme društvenog uređenja i uvođenje novog. Nova paradigma društvenog razvoja se oslanja na pojedinca kao nosioca osnovne ćelije razvoja društva, a ne porodice.

Šta se time gubi?

Gubi se potreba za „porodičnim vremenom“, tj. vremenom provedenim sa porodicom, jer to vreme može „produktivno“ da se iskoristi za rad. Razmislite samo, koliko ljudi u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama u vašem okruženju „još uvek“ nema svoju porodicu, nema decu? Mislite li da je razlog „ekonomska kriza“? Razmislite malo o tome…

A šta je u svemu ovome to „novo“?

„Novo“ je da nam se kao „normalno“ i „prihvatljivo“ nameće sve ono što je do juče bilo nezamislivo – da „bradate žene“ šetaju gradom, da se muškarci oblače i ponašaju kao žene, a žene kao muškarci, da ljudi sve češće hirurški menjaju pol, a sve je to fenomenalno „zavijeno u oblandu“ promocije „slobodne volje“, „slobodnog izbora“, „demokratije“… Na vrlo perfidan način se ove ideje i uticaju proturaju kao „normalni“, kao „savremeni“, kao izraz „slobodne volje pojedinaca“, a vrlo često se „serviraju“ u vidu „humanitarnih akcija“, kao „pomoć“, kao promocija „manjina“, promocija nerazvijenih krajeva, odnosno kroz new age formate „Tvoje lice zvuči poznato“, „Radna akcija“, itd. Medijski format (i ovo je „savremen“ naziv) koji promoviše neke „vrednosti“ koje nikada nisu bile smatrane nečim normalnim, a kamoli „vrednostima“. Format „Tvoje lice zvuči poznato“, za krajnji (skriveni) cilj ima promociju „zamene polova“ ili kako se to moderno zove „rodne ravnopravnosti“ u oblačenju i iskazivanju seksualnosti, jer kako nam danas ovo što se tu može videti nekome izgleda čudno, nekome simpatično, nekome slatko ili nekome pak urnebesno smešno – sutra će nam, kada se neko od muškaraca obuče i ponaša na sceni kao žena (ili žena kao muškarac), biti sasvim „normalno“. Biće nam „normalno“ i kada to vidimo na ulici ili čak kada nam sopstveno dete poželi da promeni pol ili da se oblači kao da je surtotnog pola. Donose se zakoni koji zabranjuju roditeljima da vaspitavaju decu, zabranjuju kažnjavanje dece, deca će moći da rade šta žele, a želeće da rade ono što vide na televiziji, na internetu ili nekom novom mediju koji će se uskoro pojaviti.

Gde nas sve ovo vodi?

Sve to vodi rasturanju porodice, sve to vodi „savremenom poimanju“ prava „demokratije“ – da je sasvim OK i društveno potpuno prihvatljivo nemati porodicu, nemati dete, posvetiti se „karijeri“, jer to je upravo ono što treba „vladarima“ – poslušni vojnici, „ekonomski robovi“, koji neće imati želje da razmišljaju svojom glavom, ili pak za to neće imati vremena, jer će razmišljati o golom opstanku…

Krajnji cilj je da nam se potpuno „izokrene“ osećaj šta je ispravno, a šta ne, da nam se potpuno uništi nagon za nastavljanjem vrste (jer „vladari“ hoće planetu Zemlju sa maksimum milijardu ljudi na njoj), da nam se sve ono što danas smatramo „normalnim“ ili nama prihvatljivim stavi pod sumnju ili nas čak stavi na stub srama, jer smo „protiv prava manjina“. Cilj je da se ljudi toliko „slude“, da sutra sa lakoćom i bez ikakvog kritičkog stava prihvate sve što se pojavi, a što bi nam danas bilo čudno i što nikako ne bismo prihvatili (kao što je npr. „dobrovoljno“, a u suštini obavezno obeležavanje svih ljudi čipovima – „Žig zveri“, a što nam se sprema u narednih par godina) opet iz straha od toga da će nas neko proglasiti „necivilizovanim“, „netolerantnim“ itd, i ne samo proglasiti, već i osuditi za primer drugima.

Cilj je imati moć da se sa lakoćom manipuliše i upravlja ljudima!

Da vam pokažemo da ne preterujemo – pogledajte sledeću sliku:

multinacionalne-kompanije

Samo 10 kompanija kontroliše preko 80% svetske proizvodnje hrane, odeće i kozmetike, a to je ono što je potrebno za goli opstanak „običnom čoveku“. Pogledajte i ovo:
nestle

Da li ste znali da je Nestle, jedan od najvećih svetskih proizvođača hrane koji pravi čokoladice KitKat, Crunch, vlasnik i „odevno-kozmetičkih“ brendova kao što su Giorgio Armani, Diesel, Ralph Lauren, YvesSaintLaurent, ali  i „kozmetičkih brendova“ kao što su L’Oreal, Vichy, Garnier, itd? Hrana, odeća, kozmetika – „3 u 1“? Ah, da i to je jedan od njihovih slogana… 🙂

Isto tako nas i Proctor & Gamble nas i hrane i oblače i „umivaju“ da budemo orni za rad:

pg

Da li je ovo vid monopola i savremenog robovlasništva, gde mali broj savremenih „robovlasnika“ daje „robovima“ ono što oni misle da treba da im daju, dok „robovi“ u isto vreme imaju privid potpune slobode izbora? Zar to nije fenomenalno zamišljeno i sprovedeno? Većina stanovnika planete Zemlje ima privid da može da odlučuje o svom životu…

A ko su ti „vladari“? Radi se o piramidi od 13 vladarskih porodica: Rotšild (Bauer) – trenutni Pindar (naziv Pindar je skraćen od „Pinnacle of the Draco“, što znači „Penis zmaja“, a Pindar uvek mora biti muškarac), Rokfeler, Brus, Kavendiš (Kenedi), De Mediči, Hanover, Habsburg, Krup, Plantagenet, Romanov, Sinkler (St. Kler), Varburg (del Blanko), Vindzor. Svaka od ovih porodica poseduje deo Zemlje ili određenu funkciju – globalne finansije, vojnu tehnologiju, kontrolu uma, medija, ali i religije. Svaka od 13 porodica takođe poseduje i Veće od 13 članova jer broj 13 ima veliko značenje za njih. Postoji 12 oblika energija čija je ukupna snaga jednaka 13. energiji. Oni takođe veruju da postoji 13 znakova zodijaka, ali 13., znak Zmaja skrivaju vekovima kako bi izbegli shvatanje demonskog uma. Njihova vlast i moć je isprepletana kroz vlasništvo nad finansijskim institucijama koje vladaju svetskom ekonomijom i drže u vlasništvu sve najveće svetske multinacionalne kompanije, a što možete videti na sledećoj slici:

financial_institutions

Ovih 13 porodica kontroliše preko 90% svetskog prometa novca, roba i usluga.

Da li vam „ovo lice sveta zvuči poznato“?