Naša sloboda je, između ostalog, izgubljena i zbog naše vezanosti, odnosno zavisnosti, kako od materijalnog tako i od duhovnog sveta. Kakva god podsvesna vezanost ili zavisnost bila, ona rađa podsvesnu agresiju prema svima koji bi nam mogli uskratiti ono što želimo ostvariti, prisvojiti, zadržati objekt naše zavisnosti.

Ovde nećemo pisati o običnim zavisnostima kao što su zavisnost od droge, cigareta, alkohola i slicnih, već o manje poznatim zavisnostima za koje ni ne pomišljamo da su zavisnosti, već obično mislimo da je to LJUBAV, MORAL, da je to normalno i neophodno da bismo bili na pravom putu (što i jeste do određenog stepena i dobro je za nas, dok ne preraste u opsesivnost, posesivnost, vezanost). O njima obično i ne raspravljamo.

Postoji više vrsta takvih zavisnosti, a ovde ćemo izložiti one koje su najopasnije i izazivaju najviše tegoba.

Naše stanje zarobljenosti održava se i time što smo zavisni od svega što predstavlja materijalni i duhovni svet. Zavisnosti od materijalnih, zemaljskih stvari su nam donekle i prihvatljive. Zavisnosti koje su nam čudne su one od duhovnih stvari. Preovladava mišljenje da nema ničeg lošeg ukoliko smo zavisni od sposobnosti, savršenosti, duhovnosti i vere. Nismo svesni zašto one mogu biti štetne i šta mogu prouzrokovati.

Kroz evoluciju čovek izgrađuje ljudske vrednosti, ali na tom putu se susreće i sa puno toga za šta se preterano može vezati. Problem nije u samoj zavisnosti koja nas može duže vreme zadržati na jednom mestu ili nas čak vratiti jednu stepenicu unazad, već u posledicama koje iz toga proizilaze i prouzrokuju tegobe nama i našim najbližima.

Naime, i na ono šta smo naučili, osvestili ili nekako drugačije dobili, možemo se vezati ili od toga čak postati zavisni. Problem takve zavisnosti je prvenstveno u tome što nas ometa u našem evolucijskom razvoju.

Zavisni smemo biti samo od jedinstva, Apsoluta, Boga. Ukoliko zavisimo od osobe, situacije, sposobnosti ili vrline – i to postane izvor ljubavi za nas, oduzimamo mu energiju. Zato, sve ono od čega zavisimo, ponekad nam mora biti oduzeto. Tada se okrećemo Bogu i isceljujemo svoju dušu. Činjenica je da, što smo od nečega više zavisni, postajemo agresivniji ako nam je to oduzeto, odnosno živimo u strahu da će nam biti oduzeto. Tako, na primer, kada neko ko je zavistan od novca, sve vreme razmišlja na koji način će dobiti još više novca. Već sama pomisao da će izgubiti novac na bilo koji način, proizvodi kod njega agresiju. Slično se može dogoditi i u partnerskom odnosu. Strah da ćemo možda izgubiti partnera stvara agresiju prema onome ko bi mu partnera mogao „uzeti“. Sve to, naravno, kvari i dobar i zdrav partnerski odnos.

Neko ko je poslovno vrlo uspešan, može postati vrlo zavistan od uspešnosti i počinje da proizvodi podsvesnu agresiju prema svima koji bi ga od toga mogli odvojiti. Oni obično dolaze na terapiju zbog poslovnog neuspeha.

Neko ko je posebno nadaran umetnik, može zavisiti od toga da bude savršen. Takva osoba dolazi na terapiju sa pitanjem zašto sa tom svojom nadaraenošću ne može preživeti. Svemir se pobrine, da oni imaju takve zavisnosti, ne mogu biti uspešni, jer bi u tom slučaju postali još destruktivniji.

NAJČEŠĆE PODSVESNE ZAVISNOSTI SU: biti najbolji i biti uspešan, ja sam uvek u pravu, idealizovanje svega što nas okružuje, idealizovanje partnera, potreba za potvrdom od okoline, prevelika potreba za materijalnim dobrima, zavisnost od seksualnosti,  zavisnost od dece, zavisnost od sposobnosti, zavisnost od duhovnosti, zavisnost od učitelja, socijalne grupe, življenje u prošlosti, živeti za budućnost, biti savršen.

 

BITI NAJBOLJI I USPEŠAN

Ove su zavisnosti vrlo česte i proizvode snažnu podsvesnu agresiju prema svemu što bi ih moglo sprečiti na putu uspeha. Ta zavisnost često ometa uspešne ljude u razvoju.Marjan ogorevc je putem pošte primio pismo iz SAD-a u kojem ga za pomoć moli jedna porodica nakon što su pročitali njegovu knjigu. Njihovo petogodišnje dete ima stalne tegobe sa astmom i anginama. Tegobe su počele kad su se preselili u SAD.

Uzrok za tegobe je ustanovio kod detetovih roditelja – kod oca PODSVESNU ZAVISNOST OD TOGA DA MORA BITI NAJBOLJI I BITI USPEŠAN, a  kod majke PODSVESNU ZAVISNOST OD USPEŠNOSTI I ZAVISNOST OD STICANJA NOVCA. Dete je neutralizovalo podsvesnu agresiiu koja se stvarala od tih uzoraka, pri čemu je često obolevalo. Dok su živeli u svojoj zemlji, nisu imali problema zbog svojih zavisnosti, ali su one danak uzimale u SAD. U SAD-u spomenute zavisnosti postoje u kolektivnoj svesti, u zajedničkom biopolju – PODSVESNA ZAVISNOST OD NA NIVOU DRŽAVE I njihove podsvesne zavisnosti stupile su u rezonancu i delovale pojačano. Budući da roditelji poslovno vrlo uspešni, to je bilo samo dolivanje ulja na vatru.

Samoregulacija biopolja zaustavi svaki proces pojedinca koji postane agresivan prema celini. I deca to često preuzmu od roditelja. Oboje su se složili sa onim što je terapeut ustanovio i počeli su se pitati, da li su SAD zaista tako idealne za život.

Kod roditelja se često javlja zavisnost od toga da njihova deca budu najbolja. Takvi roditelji sve vreme razmišljaju o tome šta sve mogu da urade da bi njihova deca bila najbolja u datoj oblasti, iako možda ona nisu nadarena za to. Tada postaju kruti i zahtevni samo kako bi dete uspelo.

Ova vrsta zavisnosti je naročito prisutna kod sportista. Oko vrhunskih sportista se naročito skupi mnogo raznih savetnika ( koji imaju svoja uverenja) između kojih se nađu i lekari, psiholozi i drugi stručnjaci. Kod nas još uvek nije praksa da se sportisti uz zdravstvenu negu ponudi i pomoć alternativnih znanja.

 

JA SAM UVEK U PRAVU

Ovo je jako čest uzorak i to naročito kod obrazovanih, uspešnih ljudi koji su na visokim položajima. Po prvilu su to ljudi čija se svest nalazi na mentalnom nivou i deluju u skladu sa modernim, zapadnim materijalistički usmerenim mentalitetom. Pošto su uglavnom uspešni, imaju zapovednički način ponašanja, jer misle da su nepogrešivi. Ako su na vodećem položaju, „noćna mora“ su za zaposlenei ne dozvoljavaju prigovore. Članovi njihovih porodica kažu da su nepodnošljivi i da često postaju agresivni, ukoloko nije sve onako kako su oni zamislili.Mogli bismo ih čuti kako kažu – zamisli, odložio je mokar kišobran ili kažu – napravio je potpuno drugačije nego što sam rekao i slično.

Poznate ličnosti sa ovim uzorkom su: Hitler, Staljin. Sadam Husein… Osobina ovakvih vođa je i nezadovoljstvo, jer se stalno sreću sa ljudima koji se sa njima ne slažu, tada oni postanu agresivni, ponašanjem ili samo u sebi i to prenose okolini kao moćnu vibraciju. Kao i ostale uzorke, i ovaj možemo doneti iz prošlih života, naslediti od predaka ili stvoriti sami, naročito ako smo uspešni.

Takvi „teroristi“ su zapravo svida oko nas. Oni koji sa njima žive to su privukli svojim prethodnim delovanjem, kao podsticaj za dalji razvoj. Ljudi sa tim uzorkom se ponašaju na „podoficirski“ način, koko navodno takvu komunikaciju nazivaju na Zapadu – a shvatamo je u smislu “ to je ispravno, jer ja tako kažem“. Karakterističan je za vojsku, policiju, škole, i slično.

Vlasnik automehaničarske radionice je imao problema sa srcem, koji su bili medicinski dokazivi. Uz to i prevelika telesna težina i probavne smetnje. Već na prvi pogled delovao je uzvišeno i samosvesno. Želeo je da ostavi utisak „ja sam nešto više“. Pričao je da je sve umorniji, nervozniji i da se više ne može opustiti ni na godišnjem odmoru, koji finansijski sebi može priuštiti.

Obratio se zvaničnoj, a onda i kompementarnoj medicini, u stilu, spreman sam platiti koliko treba. Uz ostale uzorke, kod njega kod njega je bio i uzorak “ ja sam uvek u pravu i nikako ne mogu biti u krivu“. Ovakve osobe ovakvo objašnjenje obično ne prihvataju, jer „oni nisu u krivu“. Uspeh u isceljivanju je već to da uopšte prihvate činjenicu tog uzorka.

Ljutilo ga je to što njegovi zaposleni ne rade kako im on kaže, mešajući se i u oblasti za koje uopšte nije stručan. Tokom vremena, u njemu se nakupilo toliko ljutnje, zameranja, osuđivanja prema zaposlenima, pa i prema rodbini, da je tu bilo mnogo posla da se to sve očisti. Ubrzo je postao je opušteniji, život mu je postao prihvatljiviji, a zdravstveno stanje mu se poboljšalo.

 

IDEALIZOVANJE SVEGA ŠTO NAS OKRUŽUJE

Ovo je prilično nezgodan uzorak, koji obično proizvodi neprestano nezadovoljstvo. Ovo može značiti ulepšanu predstavu o nečemu, prikazivanje nečega kao savršenog, uzornog. To što idealizujemo, retko se dogodi, naime, ideal može biti ostvariv i neostvariv, a očekivanja proizvode nezadovoljstvo. Ukoliko su ljudi sa takvim uzorkom na visokom položaju, za dosezanje „idealnog stanja po njihovom“ ne biraju sredstva. Kritični, upečatljivi primeri su nam poznati iz istorije. Tu spadaju uništenja celih naroda koji ne odgovaraju slici „idealnog čoveka“.

Ovu pojavu pomažu idealisti. – okolinu uređuju prema sopstvenim zamislima i predstavama, pa makar pri tome zadirali u prirodni poredak stvari. Nema ničeg lošeg u tome da težimo nekom idealu, ali ako to poželimo da ostvarimo na silu, možemo postati izrazitoagresivni i destruktivni.

Jedna gospođa je zamolila terapeuta da pomogne njenom dvanaestogodišnjem sinu koji ima problem u školi, a ona je nervozna i ima povišenu telesnu temperaturu. S obzirom da je situacija postala nesnosna, posetio ih je školski psiholog. Sin nije voleo školu, učitelje i ima loše ocene. Koristio je svaku priliku da ne ide u školu.

Za otkrivanje uzorka nije bilo potrebno koristiti neke posebne sposobnosti, jer je gospođa odmah verbalno napala ceo školski sistem, učitelje, ministra i sve ostalo vezano za školu.. Imala je posvesni uzorak uz ostale uzorke, da škola mora biti idealna – naravno po njenim merilima. Uz vu zavisnost uvek nastupa svesna i podsvesna agresija prema svemu što ne odgovara toj slici idealnoUzorak agresije se preneo na sina.

S’ obzirom na to, učitelji su se u skladu sa tim i odazivali. Tolerantna komunikacija nije bila moguća. Trebalo je mnogo strpljenja i energije da se gospođa uveri da je njena promena neophodna da bi njenom sinu bilo bolje. Kada je prihvatila objašnjenje, stanje je energetski počelo da se sređuje. Prošlo je još neko vreme dok je promenila i svoje ponašanje.

Svesna ili podsvesna agresija koju gajimo prema pojedincu, dobijamo natrag zavisno od toga koliko je čisto njegovo bioplje, što je čistije, jaču dozu dobijemo nazad, vraća nam se ono što smo poslali.

Kada imamo agresiju prema instituciji, socijalnoj grupi, državi, povratna je agresija, u skladu sa tim veća. Na primer, ako imamo agresiju prema državi, često se dešava da imamo problema sa državnim službama, uvek nešto iskrsne.

cvor