Sećam se još jednog interesantnog slučaja kada mi se obratila jedna mlada žena:

– Nije mi više ni do čega. Kao da sam odjednom izgubila sva osećanja. Otupela sam po pitanju svega.

– Osećanja su vezana sa dušom. Ako imate osećaj da gubite dušu, to verovatno dokazuje da ste se za nju jako vezali. Razlog tome jo sledeći: Dugo i neprestano ste osuđivali društvo i politiku zemlje u kojoj živite.

– Ali, kako to da nisam imala nikakvih zdravstvenih tegoba?

Zašto sam osuđena da na ovaj način patim?

– Ako biste se vi žestoko naljutili na određenu osobu, onda bi vam se i program uništenja analogno vratio nazad. Da ste zamrzeli nekog – pogoršao bi vam se vid; da ste bili jako ljubomorni – dobili biste moždani udar ili bi vam stradao pankreas; da ste dugo bili uvređeni – stradali bi vam srce i pluća; da ste stalno kritikovali i racionalno osuđivali – obolela bi jetra. Pošto ste se ljutili na ceo narod i svet, program samouništenja je mnogo sveobuhvatniji po svom delovanju i postepeno obuhvata ne samo telo i duh, već se širi i na dušu.

Ako želite ponovo da osetite radost, krajnje je vreme da otklonite nezadovoljstvo koje osećate prema društvu i celom svetu.

1161349