U jednom selu je živeo čovek koga su nazivali vidovnjakom i prorokom. On je predskazivao sve događaje koji će se desiti. I jednom su ga ljudi pitali: „ A šta će se desiti za mesec dana?“ Vidovnjak je odmahnuo glavom i odgovorio: „ Tog dana sunce neće izaći“. Među onima koji su mu verovali je počela panika. Ljudi su se podelili u dva tabora: jedni nisu sumnjali u njegovu ispravnost, a drugi su tvrdili da je on lažov. Ali strah je ovladao svima. Naznačenog dana su se rano ujutro svi skupili pred njegovom kućom a onda su videli kako se sunce lagano diže iznad horizonta. I tada su se čuli podsmesi, kletve i osude. Ljudi su pojurili u kuću vidovnjaka i našli ga kako leži mrtav. Za njega sunce zaista nije izašlo.

Istinitu informaciju čovek prima kroz svoju ograničenu i nesavršenu svest – i  to je normalno. Čovek ne može biti apsolutno savršen, a upravo ga to primorava da se razvija.

Sećajući se molbi nekih pacijenata i slušalaca ja se osmehujem. Oni žele da pronađu u mojim knjigama i seminarima univerzalni ključ za zdravlje i sreću ne shvatajući da se i jedno i drugo, kao i parče hleba, moraju zarađivati stalnim trudom. Taj ko neće da radi ne može biti srećan. „ Ko ne radi taj ne jede“ – rečeno je u Bibliji. Nije reč o fizičkom radu. Da bi se razvijali i duša i duh i telo energija se mora neprekidno odavati. Mada, univerzalna formula sreće ipak postoji: sreća je lično neprekidno stremljenje prema Bogu.