Rad na sebi, rad na unapređenju svog života, potraga za srećom, promena načina života i promena „loših“ navika je trenutno vrlo „in“ stvar, da ne kažemo da postoji izvesna „opsesija“ oko toga. Živimo u vreme kad smo jako naglo i turbulentno suočeni s informacijama koje kruže po internetu, a koje nam govore o tome koliko je raniji način života bio destruktivan kako za pojedinca tako i za čitavo čovečanstvo. Depresija, neispunjenost, bolesti, zagađenost… su nas gurnuli do kraja, te smo konačno shvatili da ne možemo tražiti sreću izvan sebe.

Tu počinje naša potraga za ispunjenjem i ličnom srećom, pronalaženjem smisla života. Imamo prilike učiti o tome kako upoznati sebe, kako osvestiti naše ponašanje vođeno nesvesnim obrascima prošlosti, kako promeniti destruktivne navike i usmeriti se ka zdravom načinu života. U tim informacijama se prepoznajemo, upoređujemo se sa onima koji žive „zdravije i bolje“ i čini nam se da oni zbog toga žive bolji i srećniji život. Bombardovani smo ovim informacijama. Postali smo opsednuti da što više toga promenimo u našim životima i nastojimo da „rešimo što više onoga što nije u redu u nama“.

Svaki rad na sebi u pozadini ima dozu samokritičnosti. Prepoznajemo sve ono što „nije u redu“ u nama i oko nas i zaboravimo koliko već „jesmo u redu“. I onda nastojimo da ispravimo što više toga, sledeći model života koji smo na neki način usvojili kao savršen. Zahtevamo od sebe da sledimo globalne promene i da se što pre promenimo, strahujući da bi nas destruktivno ponašanje odvelo pogrešnim putem. Ali zašto ovo radimo? Zašto težimo tom idealizmu i savršenstvu?

Postoji uverenje da kad bismo promenili sve što vidimo da „nije u redu“ u nama i oko nas, da bismo onda postali srećni i ispunjeni i da tada ne bi više bilo problema s kojima bismo se suočavali, da ne bi bilo bola i patnje. Da bismo tada bili 24 sata na dan srećni, ispunjeni i spokojni.

Ali to nije tako.

Uverenje da postoji „problem“ i da ga treba „rešavati“, nameće našoj podsvesti misao da smo stalno u „problemima“ i da stalno postoji potreba da se problemi rešavaju. Kao posledica toga, verujemo da su „problemi“ odgovorni zato što nismo srećni, ispunjeni i zadovoljni u životu. I onda ili krivimo sebe što još nismo uspeli rešiti te probleme, ili verujemo da će naše konačno oslobađanje nastati kada rešimo sve probleme. Ali dok god verujete da problemi postoje, dotle će problemi i postojati, ma koliko vodili „savršen“ život ili nastojali da ga pretvorite u „savršen“.

Naša percepcija je ta koja nas navodi da sebe doživljavamo kao „savršena“ ili „nesavršena bića“ i da treba težiti savršenstvu. A mi već jesmo savršeni, samo nam je to teško percipirati, jer nam je fokus stalno na rešavanju problema koji nam potvrđuju da nismo savršeni. Mi zapravo stalno tražimo potvrdu da smo vredni da budemo savršeni.

Poenta priče je – ne morate biti „savršeni“ da biste bili srećni!

Ne tražite razloge da budete neispunjeni i nesrećni. Ne morate čekati da rešite sve ono što vidite da biste trebali rešiti u sebi – kako bi vaša realnost postala savršena. Ne morate iskoreniti svaku „lošu“ stvar u sebi da biste postali srećni.

Vi ste sada i ovde i uprkos svemu, vi možete izabrati ovaj trenutak sada – kako bi bili ispunjeni i srećni. Vaša realnost nikad neće biti „savršena“, sve dok vi vašu realnost doživljavate „nesavršeno“.

Koncept „dostizanja savršenstva“ pledira na konačnost. U našem umu, to je momenat u budućnosti koji trebamo dostići, kako bi se naša patnja i bol završili, kako bismo bili bezgrešni. Naš um dostizanje tog momenta vidi kao vremensku prepreku koju treba preći da bi stigli tamo negde u budućnost, koja će biti mnogo bolja i lepša, koja će u našem uverenju biti „savršena“. To je samo iluzija. Savršenstvo je u promeni, a ne u konačnosti.

Svest teži evoluciji. Ako bi svest dostigla savršenstvo, to bi bio momenat u kojem ona više ne bi mogla dalje evoluirati. Što bi se desilo nakon toga? Samouništenje? Ili daljnja ekspanzija? U tom slučaju nema konačnosti.

Jedina konačnost i jedina konstanta u životu koja postoji je promena. Živite promenu. Živite trenutak. Osetite to savršenstvo u svakom momentu vašeg postojanja.

Nema tog „problema“ ni razloga zbog kojeg treba da se osećate loše i da to loše osećanje bude definicija vaše svakodnevnice. Naravno, uvek postoje stvari koje vam se neće svideti, ali te stvari nisu razlog da budete generalno „nesrećni“. Možete se rastužiti, biti besni, osećati se beznadežno. To je sve u redu. To je tu sa razlogom. Naše reakcije bola na nešto što nam se ne sviđa nisu deo „nesavršenstva“. Baš naprotiv. One su deo našeg savršenog sistema koji nam daje signale i usmerava nas ka daljoj promeni i rastu. To su signali koji nam pokazuju šta je to što možemo dalje transformisati i pretvoriti ga u nešto predivno. Ne kaže se bez razloga da smo mi kreatori naših života.

Zamislite biljku koja raste i koja nailazi na prepreku. Njoj ta prepreka može za trenutak poremetiti proces rasta, ali je neće spriječiti da raste i razvija se. Ona se može izviti, preusmeriti svoj rast i zaobići prepreku. I izrasti u prelepo drvo. Snaga koja joj je bila potrebna da nadjača prepreku, stvoriće snažno drvo s predivnim plodovima. Može čak i uništiti prepreku, razarajući svojom snagom i jačinom čak i betonski zid. Seme tih plodova će pasti na zemlju i stvoriti još jače i naprednije biljke.

I mi smo kao biljke. Cela istorija čovečanstva je kao ta biljka koja je rasla zaobilazeći prepreku.

Naše sazrevanje i razvoj su mnogo suptilniji i sporiji nego što nam se čini. Naš logički um nam pravi prepreke, jer od nas traži da odjednom sve promenimo, žudeći da se konačno oslobodimo bola. Ali bol neće nestati čak i kada budete jednog dana ostvarili taj „savršen“ život za kojim tragate. Promeniće se samo vaša percepcija bola i način na koji ćete se nositi s bolom.

Vi uvek možete birati da li ćete se probuditi veseli i nasmijani ili namrgođeni i neraspoloženi. Prihvatite sebe u celosti, shvatite da je sve ono što kod sebe vidite „nesavršeno“ – samo jedna iluzija. Vi već jeste savršeni, takvi kakvi jeste, pa čak iako vam je teško to shvatiti, to ne treba da vas sprečava da uživate u svom postojanju. Budite srećni i veseli, napravite taj jedan „klik“ u glavi kad se nađete pred onim što vidite kao problem.

Sledeći put kad se nađete pred problemom pročitajte sebi naglas sledeće rečenice:

  • Ja imam puno razloga da se osećam ispunjeno i srećno.
  • Ja sam srećan i kad nije sve baš savršeno.
  • Ja jesam srećan.
  • Stoga, ja već jesam savršen.“

Uživajte u promeni! 🙂

imagesLJLJ45YY