Moj stariji sin, tinejdžer, često se pita: „Šta je svrha života? Rodiš se, živiš i onda umreš i kao da nikad nisi ni postojao… Evo ti na primer – budiš se svako jutro, ideš na posao, radiš, dođeš kući kasno, umoran, onda malo budeš sa nama, pa ideš da spavaš… I tako iz dana u dan… Šta je svrha svega toga?“. Sva moja „racionalna“ objašnjenja mu nisu „pila vodu“.

Stvarno, šta je smisao i svrha života? Zašto smo rođeni? U većini slučajeva svako od nas ima svoj pogled na to šta mu je svrha života. Gledano iz duhovne perspektive, postoje dva osnovna razloga zašto smo rođeni. Ovi razlozi jasno određuju cilj našeg života na najosnovnijem nivou, a to su:
• da izmirimo „račun uzimanja i davanja“ koji imamo sa raznim ljudima
• da ostvarimo duhovni napredak sa krajnjim ciljem da se spojimo sa Bogom.

Naša karma je takva da smo kroz mnoge živote napravili mnogo „računa uzimanja i davanja“ koji su direktan rezultat naših dela i akcija. Računi mogu da budu pozitivni i negativni, prema prirodi naših akcija. Prema nekim autorima (u sadašnjoj eri) približno 65% našeg života je sudbinski određeno (karma), a 35% našeg života je pod našom direktnom kontrolom i možemo da upravljamo njime slobodnom voljom (napomena: možemo da nadvladamo ovih 65% sudbinskog dela, koristeći 35% slobodne volje, ako obavljamo ispravnu duhovnu praksu, ali to će biti predmet drugog članka). Svi važni događaji u životu su nam sudbinski predodređeni: rođenje, roditelji, odnosno porodica u kojoj smo se rodili, osobu (ili osobe) s kojima ćemo živeti, decu koju ćemo imati, ozbiljne bolesti i vreme smrti. Sreća i patnje koje proživljavamo sa voljenim osobama i poznanicima jednostavno su posledica prethodnih računa uzimanja i davanja koji određuju put kojim se naše veze i odnosi razrešavaju i odigravaju.

I naša sudbina u sadašnjem životu je samo delić nagomilanog računa uzimanja i davanja koji smo sakupili tokom mnogih života. Dok živimo ovaj život mi izmirujemo naš račun uzimanja i davanja i ispunjavamo sudbinu određenu za ovaj život, mi stvaramo i nove račune radeći prema svojoj slobodnoj volji. Ovo se na kraju dodaje na naš zbirni račun. Kao rezultat toga, kada se ponovo rodimo, nastavljamo dalje da izmirujemo račune uzimanja i davanja i što je on pozitivniji, to se više približavamo Bogu.

Krajnji cilj u duhovnom razvoju na svakom duhovnom putu je spajanje s Bogom. To znači doživeti Boga u sebi i u svemu oko sebe, a ne poistovećivati se sa pet čula, umom i intelektom. Ovo se događa na duhovnom nivou od 100%. Većina ljudi u današnjem svetu je na duhovnom nivou do 25% i nisu skloni nikakvoj duhovnoj praksi ili duhovnom razvoju. Oni se takođe i snažno poistovećuju sa pet čula, umom i intelektom. To se pokazuje u životu kroz to da nam je jako bitan izgled ili smo uobraženi zbog svoje inteligencije ili uspeha.

Elem, mom sinu ova „duhovna“ objašnjenja nisu baš bliska… Onda sam se ja dalje zapitao – kako da nekome prostim i razumljivim rečima kažem šta je svrha života, a da to odražava moj stvarni lično stav i da je to prihvatljivo i mom sinu?

Hajde da probam, rekoh sebi… Počeću od ciljeva. Većina nas ima svoje lične životne ciljeve. To može biti: da postanem direktor (kao ja što sam želeo od malih nogu ), muzičar (što mi nisu dali), profesor univerziteta (kao moj tata), da budem bogat i slavan ili možda da budem reprezentativac svoje zemlje u nekom sportu… Koji god da je cilj, za veliku većinu nas je cilj najčešće svetovne prirode. Naš obrazovni sistem je postavljen tako da nas usmerava kao u pesmi Riblje Čorbe – „socijalno, zdravstveno i redovna plata“. I velika većina ljudi se time zadovoljava. Većina nas, kao roditelji, uglavnom usađujemo svojoj deci isti „program“ koji smo mi dobili od svojih roditelja, ohrabrujući svoju decu da uče i biraju profesije od kojih će da imaju više materijalne koristi nego što mi imamo u svojoj profesiji. I to je sasvim ok, jer od nečega mora da se živi, od nečega moraju da se plaćaju računi. Ali šta je sa moji duhovnim ciljevima i razvojem? Šta je sa duhovnim razvojem moje dece?

Za mene je u jednom momentu bilo glavno pitanje – kako da uskladim da mi „materijalna baza“ ili svetovni cilj, bude usklađen sa duhovnim ciljem života i razlogom rođenja na Zemlji?

Kada su „duhovni“ ciljevi u pitanju, verujem da ste se i vi bar jednom zapitali šta je cilj, odnosno svrha vašeg života? Zašto ste baš sada i baš tu gde sada jeste? Da li ste spoznali šta je svrha vašeg života na ovoj planeti? Postoji nešto što samo vi možete uraditi na ovoj planeti i niko drugi. Ako nemate odgovor na to glavno pitanje, postavite sebi sledeća pitanja, kako biste posredno dobili odgovor na to glavno pitanje:

1. Koji je moj životni zadatak?
Ovde se ne misli na profesiju i način na koji pravite svoju „materijalnu bazu“, odnosno na posao koji vam plaća račune i hrani vas. Mislim na misiju ovog života u kome ste. Zbog čega ste živi? Da li je vaša misija u životu da pomažete drugima da pronađu uzrok svojih problema, kako bi mogli da nastave dalje, kao mi u Well Being Akademiji, na primer? Da li ja vaša misija možda da projektujete „zelene“ kuće i pomognete ljudima da žive više u skladu sa prirodom? Na koji način vaš talenat može da doprinese svetu?

2. Koji je smisao mog života? Šta mi daje svrhu?
Da li moj život ima svrhu i koja je to svrha? Ko su ljudi na koje sam uticao svojim delovanjem? Koga sam možda inspirisao da uradi neke stvari u životu? Kome sam pokazao put kojim treba ići? Možda je moj uticaj potreban na području novog pristupa lečenju ljudi, novih vrsta terapija koje isceljuju dušu ili telo? Šta god da je u pitanju, svako od nas ima neku moćnu svrhu svog života.

3. Šta je moja strast?
Možda najbolji pokazatelj koji nam Univerzum daje jeste naša strast za nečim. Da li je to pomaganje ljudima, pecanje, muzika, slikarstvo ili stvaranje nečeg potpuno drugačijeg, što nas čini ispunjenim? Dozvolite sebi da otkrijete strast u sebi (ako već niste) i dopustite svom srcu da vas vodi kako bi to postalo vaš životni put.

4. Šta mi je potrebno da danas počnem živeti svoje snove?
Ako još uvek ne živim svoje snove, šta je to što mogu i moram da učinim kako bih počeo da ih živim? Postoji li nešto što mogu pročitati kako bih naučio živeti svoje snove? Ko mi može pomoći da naučim potrebne veštine?

Mi se svaki dan borimo da ostvarimo svoje „ovozemaljske“, materijalne ciljeve, da bismo postigli zadovoljstvo i sreću. Težnja za „trajnom srećom“ je fundamentalna pokretačka snaga svih naših akcija. Međutim, čak i ako ostvarimo te ciljeve, sreća i zadovoljstvo koji iz toga proističu su kratkog veka, jer mi tragamo dalje za novim snom koji ćemo da ispunimo.

„Trajna sreća“ može da se dostigne samo kroz duhovnu praksu koja je u skladu sa osnovnim principima duhovnog rasta i razvoja. Najviši oblik sreće, a to je Blaženstvo, jeste aspekt Boga. Kad se sjedinimo s Njim i mi doživljavamo neprekidno Blaženstvo.

To ne znači da treba da odustanemo od svega što radimo i posvetimo se samo duhovnoj praksi. To znači da samo kad spojimo duhovnu praksu sa svetovnim životom možemo da doživimo nenadmašnu i trajnu sreću. Ukratko, što su naši životni ciljevi više u skladu s ciljem da duhovno napredujemo, to naš život postaje bogatiji i doživljavamo manje životnih patnji.

Budite hrabri i odlučno sledite svoje snove! Ohrabrujte ljude oko vas da učine isto. Ako svi mi budemo živeli lepe, ispunjene i smislene živote možemo promeniti ovaj svet i učiniti ga boljim mestom za sebe i svoje potomstvo!

Фотографија: Šta je svrha života?

Moj stariji sin, tinejdžer, često se pita: „Šta je svrha života? Rodiš se, živiš i onda umreš i kao da nikad nisi ni postojao… Evo ti na primer – budiš se svako jutro, ideš na posao, radiš, dođeš kući kasno, umoran, onda malo budeš sa nama, pa ideš da spavaš… I tako iz dana u dan… Šta je svrha svega toga?“. Sva moja „racionalna“ objašnjenja mu nisu „pila vodu“. 

Stvarno, šta je smisao i svrha života? Zašto smo rođeni? U većini slučajeva svako od nas ima svoj pogled na to šta mu je svrha života. Gledano iz duhovne perspektive, postoje dva osnovna razloga zašto smo rođeni. Ovi razlozi jasno određuju cilj našeg života na najosnovnijem nivou, a to su: 
• da izmirimo „račun uzimanja i davanja“ koji imamo sa raznim ljudima
• da ostvarimo duhovni napredak sa krajnjim ciljem da se spojimo sa Bogom. 

Naša karma je takva da smo kroz mnoge živote napravili mnogo „računa uzimanja i davanja“ koji su direktan rezultat naših dela i akcija. Računi mogu da budu pozitivni i negativni, prema prirodi naših akcija. Prema nekim autorima (u sadašnjoj eri) približno 65% našeg života je sudbinski određeno (karma), a 35% našeg života je pod našom direktnom kontrolom i možemo da upravljamo njime slobodnom voljom (napomena: možemo da nadvladamo ovih 65% sudbinskog dela, koristeći 35% slobodne volje, ako obavljamo ispravnu duhovnu praksu, ali to će biti predmet drugog članka). Svi važni događaji u životu su nam sudbinski predodređeni: rođenje, roditelji, odnosno porodica u kojoj smo se rodili, osobu (ili osobe) s kojima ćemo živeti, decu koju ćemo imati, ozbiljne bolesti i vreme smrti. Sreća i patnje koje proživljavamo sa voljenim osobama i poznanicima jednostavno su posledica prethodnih računa uzimanja i davanja koji određuju put kojim se naše veze i odnosi razrešavaju i odigravaju.

I naša sudbina u sadašnjem životu je samo delić nagomilanog računa uzimanja i davanja koji smo sakupili tokom mnogih života.  Dok živimo ovaj život mi izmirujemo naš račun uzimanja i davanja i ispunjavamo sudbinu određenu za ovaj život, mi stvaramo i nove račune radeći prema svojoj slobodnoj volji. Ovo se na kraju dodaje na naš zbirni račun. Kao rezultat toga, kada se ponovo rodimo, nastavljamo dalje da izmirujemo račune uzimanja i davanja i što je on pozitivniji, to se više približavamo Bogu. 

Krajnji cilj u duhovnom razvoju na svakom duhovnom putu je spajanje s Bogom. To znači doživeti Boga u sebi i u svemu oko sebe, a ne poistovećivati se sa pet čula, umom i intelektom. Ovo se događa na duhovnom nivou od 100%. Većina ljudi u današnjem svetu je na duhovnom nivou do 25% i nisu skloni nikakvoj duhovnoj praksi ili duhovnom razvoju. Oni se takođe i snažno poistovećuju sa pet čula, umom i intelektom. To se pokazuje u životu kroz to da nam je jako bitan izgled ili smo uobraženi zbog svoje inteligencije ili uspeha. 

Elem, mom sinu ova „duhovna“ objašnjenja nisu baš bliska… Onda sam se ja dalje zapitao – kako da nekome prostim i razumljivim rečima kažem šta je svrha života, a da to odražava moj stvarni lično stav i da je to prihvatljivo i mom sinu?

Hajde da probam, rekoh sebi… Počeću od ciljeva. Većina nas ima svoje lične životne ciljeve. To može biti: da postanem direktor (kao ja što sam želeo od malih nogu :) ), muzičar (što mi nisu dali), profesor univerziteta (kao moj tata), da budem bogat i slavan ili možda da budem reprezentativac  svoje zemlje u nekom sportu...  Koji god da je cilj, za veliku većinu nas je cilj najčešće svetovne prirode. Naš obrazovni sistem je postavljen tako da nas usmerava kao u pesmi Riblje Čorbe  – „socijalno, zdravstveno i redovna plata“. I velika većina ljudi se time zadovoljava. Većina nas, kao roditelji, uglavnom usađujemo svojoj deci isti „program“ koji smo mi dobili od svojih roditelja, ohrabrujući svoju decu da uče i biraju profesije od kojih će da imaju više materijalne koristi nego što mi imamo u svojoj profesiji. I to je sasvim ok, jer od nečega mora da se živi, od nečega moraju da se plaćaju računi. Ali šta je sa moji duhovnim ciljevima i razvojem? Šta je sa duhovnim razvojem moje dece?

Za mene je u jednom momentu bilo glavno pitanje - kako da uskladim da  mi „materijalna baza“ ili svetovni cilj, bude usklađen sa duhovnim ciljem života i razlogom rođenja na Zemlji?

Kada su „duhovni“ ciljevi u pitanju, verujem da ste se i vi bar jednom zapitali šta je cilj, odnosno svrha vašeg života? Zašto ste baš sada i baš tu gde sada jeste? Da li ste spoznali šta je svrha vašeg života na ovoj planeti? Postoji nešto što samo vi možete uraditi na ovoj planeti i niko drugi. Ako nemate odgovor na to glavno pitanje, postavite sebi sledeća pitanja, kako biste posredno dobili odgovor na to glavno pitanje: 

1. Koji je moj životni zadatak?
Ovde se ne misli na profesiju i način na koji pravite svoju „materijalnu bazu“, odnosno na posao koji vam plaća račune i hrani vas. Mislim na misiju ovog života u kome ste. Zbog čega ste živi? Da li je vaša misija u životu da pomažete drugima da pronađu uzrok svojih problema, kako bi mogli da nastave dalje, kao mi u Well Being Akademiji, na primer? Da li ja vaša misija možda da projektujete „zelene“ kuće i pomognete ljudima da žive više u skladu sa prirodom? Na koji način vaš talenat može da doprinese svetu?

2. Koji je smisao mog života? Šta mi daje svrhu?
Da li moj život ima svrhu i koja je to svrha? Ko su ljudi na koje sam uticao svojim delovanjem? Koga sam možda inspirisao da uradi neke stvari u životu? Kome sam pokazao put kojim treba ići? Možda je moj uticaj potreban na području novog pristupa lečenju ljudi, novih vrsta terapija koje isceljuju dušu ili telo? Šta god da je u pitanju, svako od nas ima neku moćnu svrhu svog života.

3. Šta je moja strast?
Možda najbolji pokazatelj koji nam Univerzum daje jeste naša strast za nečim. Da li je to pomaganje ljudima, pecanje, muzika, slikarstvo ili stvaranje nečeg potpuno drugačijeg, što nas čini ispunjenim? Dozvolite sebi da otkrijete strast u sebi (ako već niste) i dopustite svom srcu da vas vodi kako bi to postalo vaš životni put.

4. Šta mi je potrebno da danas počnem živeti svoje snove?
Ako još uvek ne živim svoje snove, šta je to što mogu i moram da učinim kako bih počeo da ih živim? Postoji li nešto što mogu pročitati kako bih naučio živeti svoje snove? Ko mi može pomoći da naučim potrebne veštine? 

Mi se svaki dan borimo da ostvarimo svoje „ovozemaljske“, materijalne ciljeve, da bismo postigli zadovoljstvo i sreću. Težnja za „trajnom srećom“ je fundamentalna pokretačka snaga svih naših akcija. Međutim, čak i ako ostvarimo te ciljeve, sreća i zadovoljstvo koji iz toga proističu su kratkog veka, jer mi tragamo dalje za novim snom koji ćemo da ispunimo. 

„Trajna sreća“ može da se dostigne samo kroz duhovnu praksu koja je u skladu sa osnovnim principima duhovnog rasta i razvoja. Najviši oblik sreće, a to je Blaženstvo, jeste aspekt Boga. Kad se sjedinimo s Njim i mi doživljavamo neprekidno Blaženstvo. 

To ne znači da treba da odustanemo od svega što radimo i posvetimo se samo duhovnoj praksi. To znači da samo kad spojimo duhovnu praksu sa svetovnim životom možemo da doživimo nenadmašnu i trajnu sreću. Ukratko, što su naši životni ciljevi više u skladu s ciljem da duhovno napredujemo, to naš život postaje bogatiji i doživljavamo manje životnih patnji. 

Budite hrabri i odlučno sledite svoje snove! Ohrabrujte ljude oko vas da učine isto. Ako svi mi budemo živeli lepe, ispunjene i smislene živote možemo promeniti ovaj svet i učiniti ga boljim mestom za sebe i svoje potomstvo!