Video sam i ono što se događa s dušom čoveka koji umre.

Duša tri dana lebdi oko tela i za to vreme je još uvek energetski jedinstvena sa njim. Ona zatim luta između Zemlje i Sunca do devetog dana, uz povremeno vraćanje na našu planetu. Nakon devetog dana ona odbacuje vanjski sloj i izvlači se iz zemaljskog života, počinjući pripreme za prelazak na onaj svijet. Ulazak u njega odigrava se posle četrdesetog dana, negdje između Zemlje i Sunca, zato što je četrdeset dana potrebno za rušenje gornjih slojeva svesti, koji čoveka povezuju sa zemaljskim životom. Za to vreme celokupna informacija sakupljena u prethodnom
životu mora se uopšti, da se uredi i pređe u podsvest, to jest u finije slojeve duše.

Zatim, duša dospeva u zagrobni svet i tamo ostaje oko godinu dana. Ako čovek tokom svog života nije nakupio mnogo unutrašnje agresivnosti, duša mu ne boravi stalno u zagrobnom svetu, već prelazi na suptilnije nivoe, u druge svetove. Tamo dobija mogućnost za veće zahvatanje informacija iz čitave vasione i za zahvatanje veće količine fine energije. Što je duša čistija, tim se više približava Tvorcu. U sledećem životu takva duša može dobiti jedinstvenu sudbinu i velike mogućnosti.

Duše pojedinih naročito čistih ljudi kruže oko Sunca do četrdeset dana, a zatim ulaze u njegov centar i odlaze u druge svetove zaobilazeći zagrobni svet.

Duša se ne pojavljuje između Sunca i Zemlje, već negde u tom prostoru dolazi iz drugog sveta. Jedna njena vrlo važna komponenta stiže kroz centar Sunca. U principu, čovekova duša pamti sve što se s njom događalo izvan tela. Verovatno je upravo zato postojao običaj spaljivanja tela umrlog, kao imitacija odlaska duše kroz centar Sunca.

Duše nerazvijenih ljudi dolaze pravo iz zagrobnog sveta i upućuju se ka Zemlji, a odlaze isto tako mirno, držeći se podalje od Sunčeve svetlosti. Verovatno da se oni koji to podsvesno pamte, trude se da duže sačuvaju svoje umrlo telo, te ga stoga predaju zemlji. Obredi koji čuvaju neprikosnovenost tela umrlog čoveka, uključujući balzamovanje, izgradnju bogatih grobnica i sarkofaga, nose u sebi povećanu tendenciju očuvanja spoljašnjih energetskih omotača. Sve ovo prilično snažno vezuje dušu umrlog za Zemlju i otežava njegovo postojanje u novom okruženju, zato što je u tom slučaju duši teže da iz zagrobnog života pređe na finije nivoe.

Duše čistih ljudi odlaze kroz centar Sunca pravo u druge svetove.

S.N.Lazarev