Čudno je to, naročito u današnje vreme, koliko ima ljudi koji su kao uputstvo za Život dobili neku od rečenica: kad ti je najteže osmehni se; niko ne voli slabiće; ne dozvoli da se vidi da ti je teško; u životu moraš biti jak… Otkako se rodimo, učimo igru moći: ja sam jači, ja sam hrabriji, nije mi ništa, me možeš mi ništa, ništa me ne može poljuljati, iznervirati, moje emocije su isključivo i uvek pod mojom kontrolom. Iako su ovi atributi prilagođeni muškom rodu, njima se kite naravno i žene, jer se oni uglavnom nisu odnosili na fizičku snagu, već na strukturu ličnosti i karakterne osobine.

Koliko je moralo biti carstvo straha kad se formirala polazna tačka – ljudi su zli i svet je opasan? Odakle bi drugačije poteklo mišljenje, verovanje da je snaga dobra, a slabost nije, da se radost sme pokazati, ali ne i tuga, da se mora biti jak, jer samo jaki mogu uspeti? A ono što ljudska bića možda i najviše zbližava jesu njihova ranjivost i smrtnost.

Svaki čovek je ranjiv, iako smo na različite načine možda ranjivi, osetljivi, na različite situacije i događaje. Ono što je važno naglasiti je da svako ima svoju „slabu tačku“, svoju Ahilovu petu, a neki od nas ih imaju i više. Koliko ćemo biti osetljivi zavisi od više faktora: emocionalna osetljivost bića se delom prenosi genetski, delom se formira od najranijeg detinjstva, a delom je stečena kroz različita bolna životna iskustva.

Pod pojmom „ranjivost“ podrazumevam čitavu paletu osećanja: od nesigurnosti i nespokoja, preko sete i tuge do sumnje i strahova različitih vrsta. Veliki deo života provedemo ulažući veliki napor i trud da ova osećanja sakrijemo od drugih, „maskiramo“, boreći se protiv njihovog postojanja bez da se pitamo da li nam ta osećanja ipak koriste, da li je neophodno da ih razumemo i prihvatimo kao deo sebe i iskoristimo na neki način.

Naravno da to ne znači da treba da se „kupamo u suzama“ i mučimo se tugom bez ikakvog truda da sebi pomognemo, ali se moramo pitati zašto smo tužni i šta je to što mi možemo Dobro da uradimo da bismo tugu odagnali. Tek tada, prihvatanjem i konstruktivnim pristupom u rešavanju „problema“ možemo stvarno razumeti tugu (ili bilo koje drigo „negativno“ osećanje) i prihvatiti je sa radošću, jer smo zahvaljujući njoj možda postali bolja osoba koja pruža ljubav! Zahvaljujući njoj, mi smo tako naučili još jednu dragocenu lekciju, pa smo od svog neprijatelja TUGE, napravili Prijatelja!

Tek kada svoju ranjivost priznamo sebi, prihvatimo je i podelimo sa drugima, stvorili smo mogućnost za razvoj bliskosti i empatije, za upoznavanje Ljubavi.

Umesto da ulažemo veliki napor kako bismo svoju slabost prikrili, umesto da se preznojavamo pod teškom maskom i pozorišnim kostimom koji smo za sebe odabrali, svakodnevno nam se pruža prilika da usrećimo sebe usrećujući druge i to na sledeći način: kada osetimo nelagodu, strah, tugu, potrebno je da izdržimo trenutnu nelagodu, zaustavimo misli koje se bave pretpostavkama, i kažemo drugoj osobi kako se stvarno osećamo u vezi neke situacije. Ono što će se najverovatnije desiti je – pogled pun zahvalnosti na poverenju koje ste mu ukazali, trenutna bliskost praćena iskričavom ovlaženošću oka, saosećanje za ono što ste mu poverili i rečenica: „Da, i meni se veoma često događa to isto“, ili „I ja se tako osećam“, ili bilo koja druga kojom se izražavaju zajedništvo i prepoznavanje. Naravno, ne mogu vam garantovati da će odmah ovako reagovati SVI ljudi, ali im dozvolite da se naviknu i da se opuste… Možda su oni za pozorišni kostim odabrali srednjovekovni oklop koji je teže odbaciti. Uverena sam da većinu vašeg okruženja ipak ne čine neosetljivi ljudi u skafanderu od čijih reakcija treba zazirati.

Nisu samo nepoznati ljudi oni od kojih krijemo svoju ranjivost, nesavršenost i ljudskost. To u velikoj meri činimo i sa najbližima, sa partnerima, decom, roditeljima, prijateljima. Često izostaje bilo kakva bliskost, pa je nezadovljstvo i tuga ono što se nalazi ispod savršenog, nasmejanog lica i naizgled skladnih odnosa. Zbog ovoga trpe svi koji su nam bliski, pa na različite načine ispoljavaju nezadovoljstvo, a da mi ni ne slutimo zašto je to tako. To je zato što smo mi svi povezani nevidljivim nitima kojima međusobno razmenjujemo najsuptilnije informacije o stanju naše duše.

Na svesnom nivou, ljudi nisu u stanju da tumače naša osećanja, često ne mogu ni spostvena, ali zato podvesno osećaju da li je nešto u redu sa nama ili nije. Međutim ako nas vole, raspoloženi su da nam veruju.

Navodim primer koji na slikovit način prikazuje zašto je pokazivanje ranjivosti funkcionalno i kako u sebi sadrži moć.

Zamislite jedno ulično kuče, lutalicu koja se kreće ka vama. Bilo da volite pse ili ne, ovaj četvoronožni primerak je povelik, deluje snažno i nema vlasnika. Moguće je da već razmišljate o tome šta ćete učiniti, ali pas vas preduhitri i baca vas na leđa, mašući repom koji podseća na šal vaše bake. Njegove šape podignute su uvis, jezik je izbacio kroz poluotvorene čeljusti i sada izgleda kao da se smeje. Zove vas da ga pomilujete; predao vam se skroz. Vi ćete to možda učiniti, možda ne. Moguće je da volite pse, ali sada ne želite da prljate ruke i tek opranu odeću. Ali izvesno je da ćete osetiti blagonaklonost i možda će vam situacija izmamiti osmeh.

Zamislite sada istog psa kako vam se približava povijenog repa, stisnutih zuba, režeći sve glasnije. Želi da vam demonstrira koliko je snažan i jak, da vas ubedi da je bolje da ga se klonite. Ali to u vama budi strah i vi pogledom tražite kamen ( verovatno da nećete upotrebiti, ali s obzirom na napade o kojima ste čitali u štampi, bolje je da ga imate). Kako bilo osetićete nelagodu i strah. Pas će namirisati vonj vašeg adrenalinavaš strah i nagonski reagovati, znajući da kada čovek ispušta adrenalin to ne sluti na dobro, i početi da reži glasnije i opasnije. Nije bitno ko će koga uplašiti i da li će do napada doći ili ne, bitno je da se pokrenula loša emocija i da demonstracija sile i moći izazvala tok negativniji od onog koji je izazvala ranjivost.
Da li ste ikada pokušali da predate kao kuca na leđima?

Molitvene meditacije koje će vam pomoći na vašem putu oslobađanja od ranjivosti:

1. Molim Boga ( Stvaraoca, Univerzum, Apsolut…) da mi eliminiše strah od pokazivanja ranjivosti.
2. Molim Boga ( Stvaraoca, Univerzum, Apsolut…) da u meni konstituiše energiju Univerzuma (Božiju energiju).
3. Molim Boga ( Stvaraoca, Univerzum, Apsolut…) da mi sazri intuicija.
4. Molim Boga ( Stvaraoca, Univerzum, Apsolut…) da osvestim univerzalnu Ljubav u sebi.

Afirmacije:

1. Volim i prihvatam sebe onakvu kakva/kakav stvarno jesam.
2. Moja unutrašnja mudrost me vodi svuda.
3. Ja sam tvorac svog života i svojih odnosa.
4. Sada stvaram svoj život i odnose baš onakve kakve želim.

Mogli biste možda da otvorite svoje srce već Sada i kažete dragim ljudima kako se osećate, jer ko zna, možda se prijatno iznenadite! Sigurna sam da energiju koju koristite na biranje savršene maske, možete iskoristiti za radost, uživanje, smeh! I da će vam tada biti mnogo lepše u vašem već Divnom Životu!

Vaša Akademija <3

 

dvoje-veza-par-zabavljanje-muskarac-zena-1367923826-306689 (1)