Vrata se otvaraju prema stvarnosti ne kroz um, već kroz srce. Najveći problem sa kojim se savremeni čovek suočava jeste taj da mu je mozak u potpunosti istreniran, a da je njegovo srce zapostavljeno – i ne samo zapostavljeno, već ga i ne koristi. Osećanja nisu dozvoljena, osećanja se potiskuju. Osećajnog čoveka smatraju slabim; osećajnog čoveka smatraju detinjastim, nezrelim. Osećajan čovek nije savremen – on je primitivan. Osećanja i srce ničemu ne služe, tako da je prirodno da ih se čovek plaši. Čovek počinje da uči kako da isključi osećanja i srce se polako zaobilazi; čovek se obraća direktno glavi. Srce polako postaje organ koji samo pumpa krv, pročišćava je i to je sve. Prvi put u istoriji čovečanstva, srce je svedeno na nešto što je u potpunosti fiziološko – a ono to nije. Skriveno iza fiziologije srca nalazi se ono pravo srce, ali to pravo srce nije deo fizičkog tela, tako da nauka ne može da ga otkrije.

O njemu ćete morati da učite od pesnika, slikara, muzičara, skulptora. I konačno, tajni ključ drže mistici. Kada saznate da postoji deo vašeg bića koje je potpuno nezagađeno obrazovanjem, društvenim normama, kulturom, u potpunosti oslobođeno od religioznih nepotrebnih dogmi, potpuno nezagađeno onim što se dešavalo savremenom čoveku, još nevino i kada stupite u kontakt sa tim izvorom svog bića, počinjete da živite na drugom nivou. Taj nivo je božanstven.

Čovek živi na nivou uma, životinje žive ispod nivoa uma. Živeti iznad uma, srcem, znači živeti na božanskom nivou. A preko srca smo povezani sa celinom. To je naša veza.

Osho

yZT15Uc