Naš um baš i ne voli biti u sadašnjosti. On više voli živeti u prošlosti i budućnosti. Ako malo bolje razmislite, videćete da je to uglavnom i vaše iskustvo i praksa. Gde je vaša pažnja kada se, na primer, tuširate?
Jeste li u potpunosti prisutni u iskustvu tuširanja ili razmišljate što sve trebate
napraviti nakon tuširanja ili razmišljate o nekim događajima od juče?
Gde je pažnja vašeg uma dok ručate? Jeste li u potpunosti svesni ukusa, mirisa, izgleda jela, pokreta usta, senzacija dok jedete? Koliko svog života ste zaista svesni?
Prisutnost u sadašnjosti je neverovatno korisna. Uostalom, to je ionako jedini trenutak u kojem zaista jesmo. Sadašnjost je jedini trenutak u kome možemo utecati na naš život. Prisećanja iz prošlosti uvek se događaju sada… misli o budućnosti takođe se događaju sada, samo toga uglavnom nismo svesni i to je razlog zašto je tako teško kultivisati potpunu prisutnost u trenutku ovde i sada.

 

Mnogi povezuju da je za razvoj svesnosti potrebno sedeti i meditirati. Meditacija je naravno vrlo korisna praksa i sigurno pomaže našem umu u vežbanju pažnje, no činjenica je da se um većine ljudi kad ne meditira, kad je prisutan u uslovljenoj realnosti, vrlo brzo okrene procenjivanjU, prosuđivanju, podsećajući nas na stvari koje smo trebali ili učiniti, a nismo.

Svesnost treba negovati u svakodnevnoj interakciji sa svetom… i u aktivnostima koje možda baš ne volimo, npr. peglanje, učestvovanje na sastancima, plaćanje računa kao i u trenucima kad slušamo muziku, kad provodimo vreme s nama dragim ljudima, kad radimo ono što volimo, kad smo umorni, kad smo sami. Život u takvoj svesnosti ima nešto vrlo dragoceno, a to je biti prisutan u svakom trenutku svog života i dozvoliti da iskustva jednostavno budu naša iskustva.

Prema jednostavnoj definiciji John Kabat-Zina, mindfulness je svesno usmjeravanje pozornosti u sadašnjem trenutku bez prosuđivanja. Najteži dio s kojim se većina ljudi suočava je ne-prosuđivanje. No, to ne znači da naš um neće vrednovati ono što se dogadja. U krajnjem, bez uma koji vrednuje iskustva bilo bi nemoguće živeti u materijalnoj realnosti. Znači to je usmeravanje pažnje i prihvatanje onoga što jeste i kako jeste u sadašnjem trenutku. Kad vaš um krene procenjivati, bitno je to prepoznati. Tada se u sebi možete i zahvaliti umu na svim tim mislima i svesno se vratiti iskustvu kojeg iskušavate u tom trenutku.

Važno je primetiti da prosuđivanje nije svojstvo u našoj pravoj prirodi, već svojstvo našeg naučenog uma. Kada procenjujete i dajete nečemu ocenu da je mirno, prelepo, krivo, glupo, bezvredno, beznadno, srećno, pametno itd, to su etikete koje dodeljuje naš um koje je naučio kako bi mogao kategorizovati i procenjivati stvari i situacije koje doživljavamo i uopštavamo, a to su samo iluzije koje nas često ograničavaju.

Život postoji samo u sadašnjem trenutku. Prošlost je prošla, budućnost nije ovde, a ako nismo svesni sebe u sadašnjem trenutku, ne možemo biti u dodiru sa životom. (Thich Nhat Hanh)

Vaša Akademija <3