Zameranje

Zameranje je takođe, kao i ljutnja, veoma učestalo i možemo ga sresti svakodnevno, bilo da mi nešto zameramo, bilo da zameraju ljudi iz našeg celokupnog okruženja. Kao i ljutnja i zameranje nastaje onda kada drugi naprave nešto sa čim se mi ne slažemo, čini nam se da je pogrešno, neprihvatljivo je ili u suprotnosti sa našim interesima. Zamerimo i onda kada nas neko povredi, uvredi ili nam uskrati nešto naše, nešto što mi mislimo da nam pripada. Zameranja mogu trajati toliko dugo da, vremenom, preraste u mržnju prema određenoj osobi.

Zameranjem mi želimo dokazati nečije nepravilno delovanje, odnosno svoju važnost. Mi tako skrećemo pažnju na sebe i pokušavamo i da manipulišemo osobom, dokazujući tako da smo mi „moralniji“, „bolja osoba“ ili bilo koju drugu osobinu koju cenimo, a želeli bismo možda da nas drugi po njoj prepoznaju. Tako „rastemo“ u sopstvenim očima, ne shvatajući da nam to nikako nije neophodno, s obzirom da smo mi savršeni već takvi kakvi jesmo, jedinstveni i da nam nikakvo dokazivanje nije potrebno!

Primer: Stariji gospodin je imao crvene mrlje po licu, koje su se povremeno nestajale, mada su u manjem ili većem stepenu sve vreme, bile ipak uočljive. Povremeno bi upala bila toliko jaka, da se čovek nije mogao ni obrijati. Uz to je bio i jeko depresivan, ogorčen i nije osećao radost prema životu. Njegov terapeut, Marjan Ogorevc, njegovu tegobu je povezao sa njegovim starim zamerkama koje je u životu imao prema mnogima. Prihvatio je to da je zameranje bilo uzrok njegovim tegobama. Napravili su terapiju.

Tegobe su ubrzo nestale, ali su se kasnije ponovo vratile. Kasnije mu je rekao da najgora zameranja koja ima prema svom bivšem direktoru, neće otpustiti, jer ga je on previše povredio i materijalno oštetio. Sada mu se tegobe periodično vraćaju. Terapeut je mnogo puta uvideo da za neke ljude jednostavno nije došlo vreme da se promene!

Pokušajmo u trenutku kada doživljavamo neku za nas neprijatnu situaciju, kada kroz neprijatan dijalog ili na drugi način doživimo nepravdu, da zastanemo, i pre nego zamerimo, upitamo se: kako mi možemo da promenimo tok onoga sto se dešava, šta je to dobro što mi možemo učiniti baš sada kada se neprijatna situacija događa?

U početku će nam biti teško da naviknemo mozak na takav način ponašanja, ali vremenom će nam upravo takvo ponašanje i takva pitanja pomoći da se iskontolišemo i sačuvamo ljubav u duši kada nam je ona najpotrebnija. Uskoro ćemo shvatiti koliko će nam dobroga takvo ponašanje uneti u život i postati nam predivna navika!

Ljubav će nam postati preovlađujuća emocija koja će uslovljavati naše ponašanje, i mi ćemo postati osoba koja ce zračiti takvim vibracijama da ćemo u život sve manje privlačiti konflikte bilo kog tipa ili će se oni znatno prorediti. Takvim ponašanjem zauvek „zatvaramo vrata“ mržnji, koja nas potpuno razdvaja od dragih osoba i uopšte ljudi i uništava nam život i sve lepote koje on donosi.

Nauči da voliš sve što te okružuje u najzahtevnijim, najtežim situacijama koje odstupaju od svega za čim čezneš, ponudi umesto straha i zameranja maksimalnu ljubav i tvoja realnost će postati najzanimljivija pozornica koja proizvodi osećaj sreće!

777