Osuđivanje

Osuđivanje je vrlo agresivno delovanje i obično predstavlja snažno kršenje duhovnih zakona. Sa osuđivanjem se postavljamo iznad Boga, odnosno iznad Apsoluta i uzimamo sebi za pravo da sudimo šta je dobro, a šta nije, po našim merilima, naravno. Glavni uzrok osuđivanja i klevetanja je gordost i egoizam, jer čovek sebe smatra boljim od ostalih. Jedan od jednostavnih razloga zašto ne treba osuđivati jeste to što ni sami nismo savršeni, pa zašto bi neko drugi trebalo da bude. Pre nego što iskritikujete nečije ponašanje, razmislite da li je ono zaista toliko loše i setite se da ste i vi nekada uradili nešto čime se ne možete pohvaliti.

Iz perspektive čoveka, ne možemo nikada znati da li je neko ko je doživeo napad to i sam nekada prouzrokovao drugima, pa sada i sam mora imati to iskustvo. Svako osuđivanje sebe ili nekog drugog znači energetski „napad“ na tu osobu, što znači napad i na celi Svemir. Ako imate naviku da osuđujete druge, uskoro ćete početi i sebe da osuđujete, ako to već niste. To je začarani krug. Recimo, što više osuđujete druge ljude zbog njihovog odevanja, sve više ćete početi da brinete, da budete nezadovoljni sopstvenim izgledom. Što više osuđujete druge zbog nedostatka zdravog rasuđivanja, to ćete više imati potrebu da svima dokažete sopstvenu inteligenciju. Osuđivanje drugih unosi seme straha da ćemo i sami biti osuđeni. Razmislite o tome.

Samouvereni ljudi jednostavno nemaju potrebu da ikoga omalovažavaju da bi se oni osećali bolje i kvalitetnije. Ljudi opsednuti sobom to čine redovno. Što više stereotipa formiramo u našem umu ili prihvatamo od drugih, naš pogled na svet postaje sve više ograničen i prosto zatupljen. To je kao da smo izgradili visoke zidove oko sebe, a potom upali u dubok bunar. Naše shvatanje stvarnosti i sveta oko nas postaje samo uzani, mali otvor iznad naše glave i više nismo u mogućnosti da vidimo, iskusimo ili budemo zahvalni Bogu za lepotu bogatstva i različitosti, koje vladaju u svetu i među ljudima. Oslobađanje od osuđivanja predstavlja veliki napredak ka prihvatanju života ispunjenijeg zadovoljstvima.

Bez obzira kako i na koji način racionalizujete razloge za osuđivanje drugih, ono nikako ne unosi u ovaj svet nikakve pozitivne misli niti emocije. Ako prestanemo da osuđujemo svoju decu ili supružnika, imaćemo porodične odnose mnogo više ispunjene ljubavlju. Ako prestanemo da osuđujemo svoje kolege na poslu, imaćemo mnogo prijatniju atmosferu na radnom mestu. Slažete li se?

S obzirom da znamo da se sve događa sa nekim razlogom, uzrokom, ne koristi nam da ikoga osuđujemo.

Vaša Akademija <3

osudjivanje