Mnogi ljudi se svaki dan bude zabrinuti, jer su ljudi skloni činiti stvari koje im život čine težim, a posle sažaljevaju sebe ili krive ceo svet što im je loše. Ako tome dodamo razne pretnje od prirodnih katastrofa do raznih nesreća, nije ni čudno što većina ljudi živi u stalnom grču, strahu i napetosti.

Većina ljudi čim se probudi počinje da „drami“, da brine, postavlja sebi gomilu pitanja – da li, kako, šta ako itd. A buđenje je čudesni čin života i svako naše buđenje trebalo bi da izazove osećanje zadovoljstva, divljenja prema životu i zahvalnošću što smo živi. Razlog silnoj zabrinutosti je u tome što sve uzimamo „zdravo za gotovo“. Ujutro kad se probudimo, čak i pre nego što smo ustali iz kreveta, počinje naša briga: Jao, nisam čuo sat, nisam ustao na vreme. Hoću li zakasniti na posao? Kako će proći današnji sastanak? Hoću li imati dovoljno vremena uraditi sve današnje zadatke? Hoće li deca na vreme stići u školu? Kako ćemo platiti njihove troškove školovanja? Hoće li recesija zahvatiti i moju firmu pa će biti otpuštanja? Vlada je produžila granicu za odlazak u penziju – hoću li je ja uopšte dočekati? Hoću li imati dovoljno novca u penziji? Itd, itd…

Probuditi se živ i zdrav iz sna je pravo životno čudo. Naravno, postoje naučne teorije o tome šta se događa kada spavamo, kako se budimo iz sna i kako to radimo. Ali, ako malo bolje razmislimo, to je stvarno čudo… zatvorimo oči, uđemo u drugo stanje svesti i nakon nekog vremena ponovno otvorimo oči sveži i odmorni.

Pa ipak, umesto zahvalnosti, prva stvar koju većina ljudi doživljava je briga za stvari koje će se možda dogoditi, a možda i neće. Kad se probudimo, kada čujemo jutarnje zvuke oko sebe, vidimo izlazak sunca ili pak kišu na prozoru, većina ljudi počne brinuti!!! Začuje cvrkut ptica napolju i počne se brinuti o svojoj porodici… Čuje muziku na radiju u kolima i počne brinuti npr. o recesiji…

Uglavnom se ljudi bude brinući o svemu i svačemu umesto da se dive i uživaju u životu. Taj osjećaj divljenja je nešto s čim smo svi rođeni, ali s godinama živeći u dosta destruktivnom okruženju smanjuje se taj osećaj. Tek kad prestanemo sve uzimati zdravo za gotovo, predivni i čudesni osećaj uživanja u životu, daće nam neverovatno pozitivnu životnu snagu.

Kao što je neko napisao ovde u jednom komentaru na naš članak – „dan rođenja i dan smrti nije do nas, ali skoro sve između jeste“. Ovo je jedna velika istina i ako znamo da je to već tako, ne moramo brinuti. Biće ono što biti mora, a naša briga ili ako se mi osećamo loše, ne utiče na to u pozitivnom smislu. Šta god da se dešava, to je uvek za naše dobro, samo što mi to shvatamo mnogo kasnije.

Uživajte u životu ovoga momenta, ovoga jutra, ovoga dana, jer juče je već prošlo, a sutra… Pa sutra kada se probudite ponovo slavite život kao i jutros kada ste se probudili. Prošetajte parkom, ulicom i pozdravite komšiju, pozdravite nekog nepoznatog čoveka ili ženu, pozdravite osmehom zaljubljeni par dok prolaze kraj vas, jer tako i vi slavite ljubav, slavite život… Uradite nešto što odavno niste uradili, bez bojazni da će vam se neko smejati, jer kako zračiš, tako i privlačiš. Ako ti činiš dobro, dobro će ti se i vratiti, ne nužno uvek od onoga kome činiš dobro, ali se uvek vrati na neki način.

Biraj uvek ljubav, ne strah. Nikad se nemoj smejati onom ko zbog ljubavi možda čak „izgubi glavu“, izgubi ponos, jer smešan je prazan onaj ko zbog ponosa ili straha da ne „izgubi glavu“, izgubi ljubav. Nije isto kad je čovek u pustinji i kad je pustinja u čoveku.

I dalje ćemo se ponekad suočavati s poteškoćama i izazovima, ali kad shvatimo da smo ISKLJUČIVO mi ti koji biramo kako ćemo se osećati – zahvalno ili zabrinuto, dobro ili loše, srećno ili nesrećno, puni ljubavi ili prazni kao pustinja, tek tada smo slobodni i možemo punim plućima da uživamo u životu!

Vaša Akademija <3

srecne-1376292528-10486