Da li ste se ikada zapitali šta leži na dnu vašeg uma? Kada biste mogli da doprete do izvora svojih misli, da li bi vam to unapredilo život, zdravlje, sposobnost da održavate emotivne veze i živite bezbrižno? Svakom od nas je makar jednom palo na pamet pitanje: koliko su misli važne? Odakle vam potiču misli i kakav bi uticaj to saznanje moglo imati na vaš svakodnevni život? Ispostavlja se da otkrivanje izvora misli ima presudan i izvanredno pozitivan uticaj na lične odnose, finansijski uspeh, fizičko i emocionalno zdravlje i čak na vaš ljubavni život. To je jednostavno pitanje skidanja okova energije i materije i doživljavanja šta leži iza njih. Sve je neki oblik energije. Na primer, stolica na kojoj možda sada sedite ima dovoljno energije da vam efikasno podupire zadnjicu osamnaest inči od poda neodređeni vremenski period. I misli su forma mentalne energije i utiču na sve oko nas i nas same.

Misli nisu čvrste kao stolice, dlake ili kodijački medvedi, ali postoje i stoga imaju formu i energiju. A kao tvorevine, misli moraju dolaziti odnekuda. To odnekuda je u stvari nigde. Ili da budemo precizni, misli potiču iz ništavila, ništavila čiste svesti. Teoretičar kvantne mehanike, doktor Dejvid Bom nazvao je ovo polje „ništavila“ implicitnim redom. Ako ste upoznati s istočnjačkim ili religioznim filozofijama, možda ga poznajete kao prazninu, celinu bez forme, ili jednostavno ništa. Izvor misli isti je kao i izvor svih tvorevina, Bomov implicitni red, „praznina“, nepregledno i neograničeno ništa ili ono što smo nazivali čistom svešću.

Da vas pitam: da li vam je ikada ponestalo misli? Ne verujem. Jedna od stvari koju možemo da kažemo o mislima jeste da su one prisutne od našeg prvog do poslednjeg daha. Ako su misli energija i nikada nam ne ponestaju, onda ima logike da je izvor misli neko neiscrpno skladište energije. Takođe se čini da bi nam moglo izvanredno koristiti kada bismo mogli da se povežemo direktno s izvorom misli. Sigurno da nisam prvi koji je ukazao na ovo. Mudraci su se vekovima trudili da nas zainteresuju za ovu vežbu. Kada bi to bilo moguće, svaki aspekt života zadivljujuće bi nam se preobrazio. Međutim, ne gubimo nadu, jer je moguće!
Možemo da se bakćemo apstraktnim teorijama i umišljenim filozofijama dok ne poplavimo, ali to samo jača ili slabi uverenje. Iskustvo je neoborivi dokaz. Moj posao je da se pobrinem da dobijete to iskustvo, i zato počnimo.
Vežba zaustavljanja misli

Sedite udobno i zatvorite oči. Obratite pažnju na svoje misli prateći ih ma kuda da vode. Jednostavno ih posmatrajte kako dolaze i odlaze. Pošto ste ih posmatrali pet do deset sekundi, postavite sebi sledeće pitanje i onda sačekajte, u veoma budnom stanju, da vidite šta se odmah potom dešava. Evo pitanja: Odakle će doći moja sledeća misao?

Šta se desilo? Da li je nastala kratka pauza u vašem razmi-šljanju dok ste čekali sledeću misao? Jeste li primetili prostor – neku vrstu procepa između pitanja i nove misli? U redu, sada ponovo pročitajte uputstva i izvedite vežbu ponovo. Sačekaću…

Da li ste primetili blago oklevanje u vašem razmišljanju – pauzu između misli? Da ste bili budni odmah nakon što ste postavili pitanje, primetili biste da vam um samo čeka da se nešto desi. Ekhart Tol, autor knjige Moć sadašnjeg trenutka, kaže da je ovo iskustvo poput mačke koja posmatra mišju rupu. Bili ste budni, čekali ste, ali nije bilo misli u tom procepu. Možda ste čuli da treba mnogo godina naporne vežbe da bi se um očistio od misli, ali vi ste to upravo izveli u roku od nekoliko sekundi.
Molim vas da ponovite vežbu. Radite je još dva do tri minuta zatvorenih očiju. Svakih.petnaestak sekundi postavite prvobitno pitanje ili koristite zamenu kao što je: Koje će boje biti moja sledeća misao? Ili: Kako će moja sledeća misao mirisati? Kakav će osećaj izazvati moja sledeća misao? Pitanje nije važno, ali važno je obraćanje pažnje. Pažljivo posmatrajte pukotinu kada se ona pojavi; tražite je kad je nema. Pažnja će otvoriti pukotinu, prostor između misli. Ova pukotina je izvor misli. Može biti kratkotrajna, ali biće tu. Dok redovno postajete sve- sni ove mentalne pauze, ona će početi da deluje na vas.
Sada zatvorite oči i radite ovu vežbu dva ili tri minuta. Sačekaću…
Gotovi? Odlično. Kako se sada osećate? Osećate li izvesno opuštanje u telu? Jesu li vam misli tiše? Osećate li nepomič- nost ili spokoj?
Kako se to dešava? Samo ste posmatrali pukotinu između misli; i automatski, bez truda, telo vam se opustilo i um vam se stišao. To se dešava kada počnete da funkcionišete i živite na tišim nivoima uma. Telo i um su blisko povezani i kada um prestane toliko puno da razmišlja, telo dobija priliku da se opusti i da se odmori.
Da vas pitam sada ovo: dok ste posmatrali pukotinu između svojih misli, da li ste brinuli kako ćete platiti račune, napraviti večeru ili da li ćete se setiti suprugovog rođendana? Naravno da niste. Um vam je bio potpuno smiren i oslobođen brige. Nije moguće biti potpuno svestan ništavila i patiti od straha, nemira, kajanja, griže savesti ili bilo koje druge neskladne i razorne emocije. Ako niste naučili ništa drugo osim ove lekcije, moći ćete dramatično da izmenite kurs svog života ka većem prosperitetu, kreativnosti i ljubavi. Ali ima mnogo više od toga.

Hajde da nastavimo da otkrivamo koji nas dodatni biseri percepcije čekaju nakon ove prosvetiteljske vežbe. Prvo mi recite šta je bilo u pukotini. Šta kažete? Malo glasnije, molim vas… O, rekli ste: „Ništa.“ Tako je, u pukotini nije bilo ničega. Nije bilo forme, zvuka, boje, mirisa – ničega! Ili bismo mogli reči da je ništavilo bilo u procepu i bili bismo jednako u pravu. Počinjete li da uviđate veličinu ovog jednostavnog otkrića?
Ako ste mislili da ste vi vaše misli i emocije – vaša sećanja, nade i strahovi – onda bi možda trebalo malo bolje da razmislite. Misli i emocije dolaze i prolaze. Relativne su i momentalne. Vi, vaša suština, mnogo je više nego što vaš um može i da zamisli, i upravo ste to i dokazali.

Kada vam je razmišljanje stalo, da li ste prestali da postojite? Jeste li pali u komu ili u nesvest? Naravno da niste. Još uvek ste bili tu, zar ne? Dakle, ako niste vaše misli i još uvek ste bili prisutni, ko ste onda? To deluje kao fer pitanje. Ako ne znate ko ste, onda je sve što radite bez osnove, bez temelja. Postajete kao čovek sa amnezijom koji se trudi da živi svoj život, ali ne zna u stvari ko je. Da biste čvrsto spustili noge na temelj života, morate da znate ko ste. I mogu da vam garantujem da niste prvenstveno osoba s prošlošću i budućnošću. Iznenadićete se kada otkrijete da ste, u stvari, neograničeni i izvan vremena i nevolje.

Hajde da pažljivije pogledamo kako ste to izvan vremena i nevolje. U procepu između misli bilo je ništavilo. Ali i dalje ste bili svesni. Gledali ste kako misli nestaju i kako ih smenjuje pukotina. Ali ko je gledao tu pukotinu?

Sada, da vidimo… ništavilo je bilo tu, ali vi ste i dalje bili prisutni. Nije bilo ničega osim svesti. Ne svesti o nečemu, već svesti o ništavilu. Kapirate? Uviđate Ii kuda Idemo? Ako nije bilo ničega osim čiste svesti, onda mora da ste vi ta čista svest. Šta biste drugo mogli biti?
Ako vam se svest poistovećuje s mislima, sećanjlma i budućim planovima, govorite 0 „ja“. Ja“ su sve sakupljene stvari u vašem životu. „Ja“ Je vaše godište, vaš pol, vaše sklonosti i vaša sećanja. Ali ništa od toga ne postoji u momentu kada vam se svest okrene ka unutrašnjosti i opazi procep između misli.
Da biste opažali, morate da budete svesni, zar ne? Dakle, u tom trenutku kad vam se um isključio, bili ste svesni ničega koje mi nazivamo ništavilom. Ali primetili ste da ništavilo nije prazno. Ništavilo je ispunjeno čistom svešću. I sada ste rešili misteriju šta ste. Vi ste čista svest!

Je l’ vam to zvuči nemoguće? Ta činjenica ne može se pobiti. Vaša direktna percepcija otkrila je da ste čista svest. Tako je. Pre nego što se rodilo „Ja“ i ugradilo u sliku koju prepoznajete kao sebe, postojalo je samotno, univerzalno ništavilo čiste svesti. Zastanite i razmislite na trenutak o dubini ovog otkrića. Ponovo ću sačekati…
Jeste li zadivljeni sopstvenom neizmernošću? Osećate li svoju neograničenu, sveprisutnu prirodu? Oslobadajuće, zar ne?

Razmislimo malo duže o tome. Prisetite se vremena kada ste bili dete. Sada zastanite i na trenutak pogledajte svoju adolescenciju, mladost i sadašnjost. U svakoj fazi svog života imali ste različite sklonosti, želje i ciljeve. Menjali su vam se telo, um i emocije. Staviše, ništa nije ostalo isto. Sta je ostalo nepromenjeno od vašeg detinjstva do odraslog doba? Vaša svest. U svakoj fazi vašeg života – ne, u svakoj sekundi vašeg života – dok su vam um i telo bili zauzeti postajanjem onim što su danas, vi, čista svest, stajali ste na nemoj straži, kao bezvremeni svedok.

Tokom vežbe zaustavljanja misli mogli ste da „uđete unutra“ i da posmatrate svoje razmišljanje. A onda, dok ste čekali („kao mačka koja posmatra mišju rupu“), opazili ste procep između misli. Prepoznali ste da je taj procep čista svest i da je čista svest vaša neograničena suština – temelj na kojem počiva vaš „ja“ deo. Ako ste vi, čista svest, uistinu neograničeni, onda niste svedeni na svoj um. Vi, čista svest, treba da ste svuda, uvek… zar ne? Ispostavlja se da i jeste i evo jednostavne vežbe kojom to možete da dokažete svome „ja“.

Dr Kinslou

Фотографија: Zaustavljanje sopstvenih misli – šta to znači?

Da li ste se ikada zapitali šta leži na dnu vašeg uma? Kada biste mogli da doprete do izvora svojih misli, da li bi vam to unapredilo život, zdravlje, sposobnost da održavate emotivne veze i živite bezbrižno? Svakom od nas je makar jednom palo na pamet pitanje: koliko su misli važne? Odakle vam potiču misli i kakav bi uticaj to saznanje moglo imati na vaš svakodnevni život? Ispostavlja se da otkrivanje izvora misli ima presudan i izvanredno pozitivan uticaj na lične odnose, finansijski uspeh, fizičko i emocionalno zdravlje i čak na vaš ljubavni život. To je jednostavno pitanje skidanja okova energije i materije i doživljavanja šta leži iza njih. Sve je neki oblik energije. Na primer, stolica na kojoj možda sada sedite ima dovoljno energije da vam efikasno podupire zadnjicu osamnaest inči od poda neodređeni vremenski period. I misli su forma mentalne energije i utiču na sve oko nas i nas same.

Misli nisu čvrste kao stolice, dlake ili kodijački medvedi, ali postoje i stoga imaju formu i energiju. A kao tvorevine, misli moraju dolaziti odnekuda. To odnekuda je u stvari nigde. Ili da budemo precizni, misli potiču iz ništavila, ništavila čiste svesti. Teoretičar kvantne mehanike, doktor Dejvid Bom nazvao je ovo polje „ništavila" implicitnim redom. Ako ste upoznati s istočnjačkim ili religioznim filozofijama, možda ga poznajete kao prazninu, celinu bez forme, ili jednostavno ništa. Izvor misli isti je kao i izvor svih tvorevina, Bomov implicitni red, „praznina“, nepregledno i neograničeno ništa ili ono što smo nazivali čistom svešću.

Da vas pitam: da li vam je ikada ponestalo misli? Ne verujem. Jedna od stvari koju možemo da kažemo o mislima jeste da su one prisutne od našeg prvog do poslednjeg daha. Ako su misli energija i nikada nam ne ponestaju, onda ima logike da je izvor misli neko neiscrpno skladište energije. Takođe se čini da bi nam moglo izvanredno koristiti kada bismo mogli da se povežemo direktno s izvorom misli. Sigurno da nisam prvi koji je ukazao na ovo. Mudraci su se vekovima trudili da nas zainteresuju za ovu vežbu. Kada bi to bilo moguće, svaki aspekt života zadivljujuće bi nam se preobrazio. Međutim, ne gubimo nadu, jer je moguće!
Možemo da se bakćemo apstraktnim teorijama i umišljenim filozofijama dok ne poplavimo, ali to samo jača ili slabi uverenje. Iskustvo je neoborivi dokaz. Moj posao je da se pobrinem da dobijete to iskustvo, i zato počnimo.
Vežba zaustavljanja misli

Sedite udobno i zatvorite oči. Obratite pažnju na svoje misli prateći ih ma kuda da vode. Jednostavno ih posmatrajte kako dolaze i odlaze. Pošto ste ih posmatrali pet do deset sekundi, postavite sebi sledeće pitanje i onda sačekajte, u veoma budnom stanju, da vidite šta se odmah potom dešava. Evo pitanja: Odakle će doći moja sledeća misao?

Šta se desilo? Da li je nastala kratka pauza u vašem razmi-šljanju dok ste čekali sledeću misao? Jeste li primetili prostor - neku vrstu procepa između pitanja i nove misli? U redu, sada ponovo pročitajte uputstva i izvedite vežbu ponovo. Sačekaću...

Da li ste primetili blago oklevanje u vašem razmišljanju - pauzu između misli? Da ste bili budni odmah nakon što ste postavili pitanje, primetili biste da vam um samo čeka da se nešto desi. Ekhart Tol, autor knjige Moć sadašnjeg trenutka, kaže da je ovo iskustvo poput mačke koja posmatra mišju rupu. Bili ste budni, čekali ste, ali nije bilo misli u tom procepu. Možda ste čuli da treba mnogo godina naporne vežbe da bi se um očistio od misli, ali vi ste to upravo izveli u roku od nekoliko sekundi.
Molim vas da ponovite vežbu. Radite je još dva do tri minuta zatvorenih očiju. Svakih.petnaestak sekundi postavite prvobitno pitanje ili koristite zamenu kao što je: Koje će boje biti moja sledeća misao? Ili: Kako će moja sledeća misao mirisati? Kakav će osećaj izazvati moja sledeća misao? Pitanje nije važno, ali važno je obraćanje pažnje. Pažljivo posmatrajte pukotinu kada se ona pojavi; tražite je kad je nema. Pažnja će otvoriti pukotinu, prostor između misli. Ova pukotina je izvor misli. Može biti kratkotrajna, ali biće tu. Dok redovno postajete sve- sni ove mentalne pauze, ona će početi da deluje na vas.
Sada zatvorite oči i radite ovu vežbu dva ili tri minuta. Sačekaću...
Gotovi? Odlično. Kako se sada osećate? Osećate li izvesno opuštanje u telu? Jesu li vam misli tiše? Osećate li nepomič- nost ili spokoj?
Kako se to dešava? Samo ste posmatrali pukotinu između misli; i automatski, bez truda, telo vam se opustilo i um vam se stišao. To se dešava kada počnete da funkcionišete i živite na tišim nivoima uma. Telo i um su blisko povezani i kada um prestane toliko puno da razmišlja, telo dobija priliku da se opusti i da se odmori.
Da vas pitam sada ovo: dok ste posmatrali pukotinu između svojih misli, da li ste brinuli kako ćete platiti račune, napraviti večeru ili da li ćete se setiti suprugovog rođendana? Naravno da niste. Um vam je bio potpuno smiren i oslobođen brige. Nije moguće biti potpuno svestan ništavila i patiti od straha, nemira, kajanja, griže savesti ili bilo koje druge neskladne i razorne emocije. Ako niste naučili ništa drugo osim ove lekcije, moći ćete dramatično da izmenite kurs svog života ka većem prosperitetu, kreativnosti i ljubavi. Ali ima mnogo više od toga.

Hajde da nastavimo da otkrivamo koji nas dodatni biseri percepcije čekaju nakon ove prosvetiteljske vežbe. Prvo mi recite šta je bilo u pukotini. Šta kažete? Malo glasnije, molim vas... O, rekli ste: „Ništa." Tako je, u pukotini nije bilo ničega. Nije bilo forme, zvuka, boje, mirisa - ničega! Ili bismo mogli reči da je ništavilo bilo u procepu i bili bismo jednako u pravu. Počinjete li da uviđate veličinu ovog jednostavnog otkrića?
Ako ste mislili da ste vi vaše misli i emocije - vaša sećanja, nade i strahovi - onda bi možda trebalo malo bolje da razmislite. Misli i emocije dolaze i prolaze. Relativne su i momentalne. Vi, vaša suština, mnogo je više nego što vaš um može i da zamisli, i upravo ste to i dokazali.

Kada vam je razmišljanje stalo, da li ste prestali da postojite? Jeste li pali u komu ili u nesvest? Naravno da niste. Još uvek ste bili tu, zar ne? Dakle, ako niste vaše misli i još uvek ste bili prisutni, ko ste onda? To deluje kao fer pitanje. Ako ne znate ko ste, onda je sve što radite bez osnove, bez temelja. Postajete kao čovek sa amnezijom koji se trudi da živi svoj život, ali ne zna u stvari ko je. Da biste čvrsto spustili noge na temelj života, morate da znate ko ste. I mogu da vam garantujem da niste prvenstveno osoba s prošlošću i budućnošću. Iznenadićete se kada otkrijete da ste, u stvari, neograničeni i izvan vremena i nevolje.

Hajde da pažljivije pogledamo kako ste to izvan vremena i nevolje. U procepu između misli bilo je ništavilo. Ali i dalje ste bili svesni. Gledali ste kako misli nestaju i kako ih smenjuje pukotina. Ali ko je gledao tu pukotinu?

Sada, da vidimo... ništavilo je bilo tu, ali vi ste i dalje bili prisutni. Nije bilo ničega osim svesti. Ne svesti o nečemu, već svesti o ništavilu. Kapirate? Uviđate Ii kuda Idemo? Ako nije bilo ničega osim čiste svesti, onda mora da ste vi ta čista svest. Šta biste drugo mogli biti?
Ako vam se svest poistovećuje s mislima, sećanjlma i budućim planovima, govorite 0 „ja". Ja" su sve sakupljene stvari u vašem životu. „Ja" Je vaše godište, vaš pol, vaše sklonosti i vaša sećanja. Ali ništa od toga ne postoji u momentu kada vam se svest okrene ka unutrašnjosti i opazi procep između misli.
Da biste opažali, morate da budete svesni, zar ne? Dakle, u tom trenutku kad vam se um isključio, bili ste svesni ničega koje mi nazivamo ništavilom. Ali primetili ste da ništavilo nije prazno. Ništavilo je ispunjeno čistom svešću. I sada ste rešili misteriju šta ste. Vi ste čista svest!

Je l’ vam to zvuči nemoguće? Ta činjenica ne može se pobiti. Vaša direktna percepcija otkrila je da ste čista svest. Tako je. Pre nego što se rodilo „Ja" i ugradilo u sliku koju prepoznajete kao sebe, postojalo je samotno, univerzalno ništavilo čiste svesti. Zastanite i razmislite na trenutak o dubini ovog otkrića. Ponovo ću sačekati...
Jeste li zadivljeni sopstvenom neizmernošću? Osećate li svoju neograničenu, sveprisutnu prirodu? Oslobadajuće, zar ne?

Razmislimo malo duže o tome. Prisetite se vremena kada ste bili dete. Sada zastanite i na trenutak pogledajte svoju adolescenciju, mladost i sadašnjost. U svakoj fazi svog života imali ste različite sklonosti, želje i ciljeve. Menjali su vam se telo, um i emocije. Staviše, ništa nije ostalo isto. Sta je ostalo nepromenjeno od vašeg detinjstva do odraslog doba? Vaša svest. U svakoj fazi vašeg života - ne, u svakoj sekundi vašeg života - dok su vam um i telo bili zauzeti postajanjem onim što su danas, vi, čista svest, stajali ste na nemoj straži, kao bezvremeni svedok.

Tokom vežbe zaustavljanja misli mogli ste da „uđete unutra" i da posmatrate svoje razmišljanje. A onda, dok ste čekali („kao mačka koja posmatra mišju rupu"), opazili ste procep između misli. Prepoznali ste da je taj procep čista svest i da je čista svest vaša neograničena suština - temelj na kojem počiva vaš „ja" deo. Ako ste vi, čista svest, uistinu neograničeni, onda niste svedeni na svoj um. Vi, čista svest, treba da ste svuda, uvek... zar ne? Ispostavlja se da i jeste i evo jednostavne vežbe kojom to možete da dokažete svome „ja".

                                                                                                                                                                                                           Dr Kinslou