Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

• „Ne treba nam dugo” – odgovoriše ribari.
• „A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?”

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

• „Pa što radite s tolikim slobodnim vremenom?”
• „Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom djecom a popodne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u kafanu, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen!”

Vlasnik jahte im predloži: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.”

• „I šta onda?”
• „Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno s velikim proizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u neki veliki grad! Iz grada možete voditi svoj veliki novi posao!”
• „Koliko bi nam vremena trebalo za to?”
• „Dvadeset do dvadeset pet godina”.
• „I onda?”
• „Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!”
• „Milione? Stvarno? A onda?“
• „Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom, a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.”
• „Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?” – upitaše ribari.

Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si se uputio, jer možda si već tamo!