Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

  • „Ne treba nam dugo” – odgovoriše ribari.
  • „A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?”

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

  • „Pa što radite s tolikim slobodnim vremenom?”
  • „Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom djecom a popodne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u kafanu, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen!”

Vlasnik jahte im predloži: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.”

  • „I šta onda?”
  • „Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno s velikim proizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u neki veliki grad! Iz grada možete voditi svoj veliki novi posao!”
  • „Koliko bi nam vremena trebalo za to?”
  • „Dvadeset do dvadeset pet godina”.
  • „I onda?”
  • „Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!”
  • „Milione? Stvarno? A onda?“
  • „Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom, a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.”
  • „Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?” – upitaše ribari.

Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si se uputio, jer možda si već tamo!